Legende o decembru: Čarobnica sa jednim okom
Zima dolazi! Ova izreka većinu ljudi na planeti asocira na junaka Džona Snoua iz popularne serije "Igra prestola". Ipak, ove dve reči u istoriji imaju dublje značenje. Čoveku su decembar i zima oduvek budili znatiželju.
Čak i predeli koji se nikad u toku godine ne zabele imaju svoje mitove i legende koji se vezuju za večiti led i sneg. Priča o Deda Mrazu koji sedi na Severnom polu okružen irvasima i pomoćnicima i pakuje poslušnoj deci poklone, ili bajke o zloj ledenoj kraljici koja sedi u dvorcu od večitog leda i svakog koga poljubi ili dotakne zamrzne istog trena, samo su neka od predanja koja se prenose s kolena na koleno.
Australijanci pakuju kofere
U Australiji ljudi s nestrpljenjem čekaju decembar. Raduju se praznicima, a stručnjaci kažu da Australijanci tada najčešće pakuju kofere i putuju na severnu hemisferu da bi iskusili čar snega.
Indijanska legenda kaže da su nekada davno dva dečaka živela sa svojom bakom na krajnjem severu Amerike. Jednog dana otišli su u lov, dok su bili odsutni u njihov dom došao je stranac, zamolio je staricu da sačeka dečake i zatražio utočište dok ne prođe zima. Ovaj tajanstveni čovek po imenu Vinter Snou (Zima Sneg) bio je šaman, te je svojim amajlijama i lekovima pomagao braći da uvek budu uspešni u lovu.
Kada je došlo proleće, mistični mag se zahvalio na svemu i polako krenuo svojim putem. Jedan od braće je poželeo da ode sa njim i krenuo je u šumu da traži šamana. Sledećeg jutra sneg je počeo da se topi, a starica je čula bolni krik. Bio je to mladić koji se pretvorio u sneg jer je krišom pratio Vintera Snoua.
Još jedna indijanska priča objašnjava pojavu zime i leta. Poglavica Acoma plemena imao je ćerku po imenu Ko-čin. Njegova mezimica je bila udata za Šakoka, duha zime. Kako se ledeni zet doselio u selo, hladnoća je postajala sve oštrija i polako je uzimala danak. Kukuruzna polja su nestajala, a ljude je morila glad. Hranu su nalazili u lišću kaktusa. Jednog dana dok je brala kaktuse Ko-čin je srela mladića u vedroj odeći sa kukuruzom u ruci.
Lepa poglavičina ćerka je ispričala tajanstvenom mladiću svoje muke, a on joj je poklonio mnoštvo kukuruza da ponese kući i obećao da će joj sledeći put kada se vide dati još hrane. Ispričao joj je da živi na jugu gde stalno cveta cveće i rastu žitarice. Ko-čin se vratila u selo sa darom, a poglavica joj je rekao da je upoznala Miocina, duha leta.
Cirkon i tirkiz
Decembar, 12. i poslednji mesec današnjeg gregorijanskog kalendara i prvi je mesec zime. Ime je dobio po latinskoj reči decem koja znači deset, jer je decembar nekada bio deseti mesec starog rimskog kalendara. Tradicionalne amajlije decembra su plavi cirkon i tirkizna boja.
Sutradan je devojka dovela duha leta sa sobom u selo, njen muž, duh zime, vratio se i leto i zima su izašli na megdan. Ko-čin je izabrala duha leta, jer joj je suprug bio hladan i dalek. Snaga duhova nije mogla da se izmeri pa su se dogovorili da pola godine vlada jedan, a pola godine drugi.
Škotski folklor govori o Beiri, boginji zime. U nekim verzijama, Beira je starica sa jednim okom. Jedno oko simbolizuje sposobnost da kraljica snega vidi i van granica ovog sveta. Druge priče je prikazuju kao plavu čarobnicu koja traži ljubav junaka. Ako je junak zavoli, pretvara se u prelepu mladu devojčicu. Ova transformacija simbolizuje seme koje miruje u zemlji tokom zime, a s dolaskom proleća raste i buja.
Norveški bog snega Ulir, zaštitnik skijaša, usvojeni sin Tora, boga gromova, važi za veštog skijaša, lovca i klizača koji švrlja po svetu i pokriva zemlju snegom.
Luk otkriva suđenika
Osim mitova postoje i brojna verovanja vezana za poslednji mesec u kalendaru. Postoji izreka: "Kada decembarski sneg padne, brzo se udaj i iskrena ljubav će trajati." Iako se parovi uglavnom odlučuju da svadbeno veselje naprave u proleće ili leto, postoje i one dame koje se pridržavaju ovog verovanja. U nekim delovima sveta ovaj mesec je tradicionalno vreme kada mlade devojčice mogu da otkriju suđenika. Da bi saznale ime svog budućeg supruga potrebno je da se na nekoliko glavica crnog luka urežu ili napišu razna muška imena. Glavice se zatim postave u blizini vatre, a onaj luk koji prvi proklija otkriće ime suđenika.
