Otkriveno poreklo ljudske svesti?
Ljudska svest definisana je kao stanje budnosti i reaktivnosti na događanja u okolini, odnosno kao sveukupnost doživljaja i psihičkih procesa u pojedincu ili društvenoj zajednici. Ipak, uprkos važnoj ulozi koju ima u našim životima, zapravo veoma malo znamo o načinu na koji funkcioniše.
Naučnici trenutno veruju da se svest sastoji od dve celine: nadražaja i svesnosti. Prvu reguliše moždano stablo, ali je fizičko poreklo druge oduvek predstavljalo misteriju. Naučnici sa Harvarda, međutim, smatraju da su otkrili oblasti mozga koje zajedno sa moždanim stablom stvaraju svest.
- Po prvi put je pronađena veza između oblasti moždanog stabla zadužene za nadražaj i oblasti povezane sa svesnošću, dva preduslova za nastanak svesti. Mnogi dokazi upućuju na to da ova mreža ima važnu ulogu u nastanku ljudske svesti - kaže doktor Majkl Foks sa Medicinskog centra "Bet Izrael Dikones".
Da bi što bolje razumeo zašto su pojedini ljudi ostajali pri svesti uprkos povredama, dok su drugi padali u komu, naučni tim je analizirao lezije u moždanom stablu 36 pacijenata. Dvanaest pacijenata bilo je u komi (nesvesnom stanju), dok je 24 pacijenata bilo svesno.
Istraživači su otkrili da je kod 10 od 12 pacijenata bio oštećen deo tegmentuma, središnjeg dela mozga koji pripada moždanom stablu. Samo kod jednog od 24 svesnih pacijenta primećena su oštećenja u toj oblasti, što ukazuje na to da bi ovaj maleni deo moždanog stabla mogao da igra veliku ulogu u održavanju svesti.
Naučnici su dalje, posmatrajući mapu zdravog mozga, uspeli da pronađu dve oblasti u korteksu koje su povezane sa tim delom tegmentuma. To je dovelo do zaključka da veza između te dve oblasti i dela tegmentuma igra važnu ulogu u stvaranju ljudske svesti.
Da je u pitanju izuzetno veliko otkriće govori činjenica da je u naučnoj zajednici do sada postojala samo pretpostavka da bi izvor svesti mogao da se nalazi bilo gde u korteksu, dok sada postoje dve određene tačke korteksa koje bi mogle da predstavljaju ključni deo ljudske svesti.
Ipak, to je samo prvi korak ka rešenju problema.
Rezultate istraživanja sada će morati da potvrde različite nezavisne naučne grupe, a biće neophodno sprovesti i dodatna istraživanja na znatno većem broju ispitanika.
