"Alpi nam umiru pred očima"
Grupa naučnika je pešice prešla Alpe 1992, a to je ponovila ovog leta. U projektu "Whatsalp" su utvrdili: promene su ponegde zastrašujuće kao posledica klimatskih promena. Ipak ima i inicijativa koje im ulivaju nadu.
Ideja je bila da idu istim putem kao pre 25 godina: od Beča pa sve do Nice u Francuskoj.
Očekivali su promene, ali ponegde su one bile i veće nego što su slutili. U nižim delovima Alpa šume umiru i ima sve više štetnih insekata. Voćnjaci su oštećeni čestim mrazom i preranim otopljavanjem.
Na vrhovima Alpa glečeri se povlače i tamo gde je snega bilo i zimi i leti, ovog leta je bilo suvo.
To nije sve: kišne oluje su postale češće i njihove vode menjaju krajolik. Često više nije bilo ni staze kojom su hodali pre četvrt stoleća, jer se zemlja od kiša obrušila u dolinu.
- Sve su to znakovi klimatskih promena. Svi su svesni toga, ali niko ne menja ponašanje. Vremena su se promenila. U prioritetima i u politici. Sad se svi bave samo globalnim temama kao što su terorizam i izbeglice - zaključak je švajcarskog geografa Harija Spajsa.
Došljaci menjaju krajolik
Štaviše, upravo kada je reč o izbeglicama i u Alpima se dogodilo nešto o čemu pre 25 godina nisu mogli niti sanjati: ovaj planinski masiv je bio i glavna prepreka izbeglicama na njihovom putu prema severu Evrope, tako da i danas neki od njih koriste planinske puteljke i staze, pre svega u pokušaju da iz Italije dospeju do Francuske.
Ali mnogo veće promene su izazvali turisti. Mnoštvo je posetilaca i sa Dalekog istoka i na Alpima je mnogo toga promenjeno kako bi im se omogućio boravak. Sagrađeni su ili su prošireni putevi, hoteli su daleko veći, parkirališta mnogo prostranija.
- To još nije dovoljno da uništi Alpe, ali ima još mnogo posla da bi se stvorila prava strategija - smatra Spajs.
Turizam je u nekim dolinama već došao do samih granica koje je postavila priroda. A klimatske promene će ugroziti egzistenciju i mnogih naselja.
Klimatski modeli govore da će južni obronci Alpa biti izloženi većoj suši i talasima vrućine, ali i ekstremnim kišama i snežnim olujama. Severni obronci će pak ubuduće retko biti pod snegom, ali će ih češće pogađati obilne kiše iz snažnih atlantskih meteoroloških strujanja.
Inicijative koje bude nadu
Dominik Zigrist, švajcarski arhitekta životne sredine i geograf ipak je u ovogodišnjem putovanju našao trag nade: pre četvrt stoleća se na njihovom putu retko ko obazirao na upozorenja za očuvanje okoline, a sada ima više lokalnih organizacija koje su aktivne na tom planu.
- To je velika zajednica ljudi sa Alpa koji aktivno rade na tim promenama - kaže Zigrist.
Ta aktivnost obuhvata naučna istraživanja, projekte koji podstiču održivu poljoprivredu i turizam. Mnogo je novih lokalnih, regionalnih, ali i međunarodnih inicijativa koji nastoje da prošire područja koja su ionako pod zaštitom ili su proglašena nacionalnim parkovima.
Te grupe su aktivne i na međunarodnoj pozornici kako bi se usprotivile projektima koji bi promenili krajolik Alpa, poput projekta autoputa od Minhena do Venecije. Ali aktivno deluju i protiv onih koji skijaške terene premeštaju prema vrhovima planina, tamo gde još ima prirodnog snega.
Zbog toga su se ovaj put sastali sa mnogim takvim organizacijama - ukupno je bilo 110 susreta i to sa sagovornicima iz svih alpskih zemalja, bilo da je to udruženje austrijskih planinara koji podstiču boravak u Alpima bez motornih vozila ili udruženja koji se bave organskom poljoprivredom i uzgojem goveda na obroncima planina.
A šta će biti za 25 godina? U svakom slučaju žele da krenu i na taj put, ako im to dozvoli zdravlje.
Teško je verovati da klimatske promene neće još više promeniti Alpe, ali lako je moguće i da će biti još prijatnih iznenađenja.
