Priča o bronzi: Čuvar Krita i ljubavi
Postolje za asove, najniži stepenik i bronza oko vrata. Danas je ovaj narandžasto-crveni metal u zapećku zbog zlata i srebra. U prošlosti njegov sjaj i vrednost su bili daleko veći. Bronzano doba i otkriće bakra obeležilo je ljudsku civilizaciju i izvukao čoveka iz mraka.
Zato su se oko nastanka ovog dara utrobe zemlje ispredale brojne legende. Pojedine civilizacije su verovale da je vatreni metal omiljeni ukras boginje Venere. Njena lepota se navodno ogledala u bronzanim ogledalima. Alhemičarima je simbol bronze simbol i planete Venere.
Od Kipa slobode do kovanica
Jedan od simbola Amerike Kip slobode izrađen je od bakra. Smatra se da je u damu sa bakljom u ruci utrošeno oko 82 tone ovog metala. Kovanice koje se koriste u SAD i danas se sastoje od čvrstog bakarnog jezgra i sloja legure bakra i nikla.
U grčkoj mitologiji ova legura igra bitnu ulogu. Priče kažu da je Krit čuvao džinovski bronzani robot čovekolikog izgleda sa glavom bika po imenu Tal. Vrhovni bog Zevs se zaljubio u princezu koju je sklonio na ostrvo. Naredio je Hefestu, bogu vatre, da napravi čuvara kako bi štitio ljubav i ovu prirodu.
Svakog dana robot je tri puta kružio oko ostrva, a njegovom gnevu nisu mogli da promaknu neželjeni gosti. Bacao je na nepoželjne putnike kamenje s ogromne udaljenosti. Oni koji bi mu se približili završavali su u paklenim mukama. Tal se grejao do usijanja i zatim neprijatelje prislanjao na vrele grudi.
Na Krit su mogli da se usidre samo brodovi koji su imali dozvolu ostrvske vlasti. Bronzani div bio je neranjiv, ali je kao Ahil imao jednu slabost - petu. Smatra se da su neprijatelji otkrili tajnu njegove ranjivosti, pa je ozleđen i iz njega je istekla sva božanska tečnost.
Za vatreni metal kažu da je dete bakra. Stari Egipćani su shvatili da ako malo prerade ovaj metal, mogu lakše da ga oblikuju i od njega prave ukrase za dom i nakit, pa je tako bronza zaživela među narodom. Priča se da je sam bakar darovao svetu bog Hermes. Smatra se mineralom energije i znanja. U tradicionalnoj medicini koristio se kao lek za bolove, artritis, slomljene kosti.
Opšte je poznato je da je bakar dobar provodnik. Danas se zna da čovekov večni metal jer je dugotrajan i koristi se u razne svrhe. U prošlosti se verovalo da otvara vrata ka duhovnom svetu i da može da prenosi misli kako ljudi, tako i duša koje nisu na ovom svetu. Zato se upotrebljavao u brojnim ritualima. Koliko su bronza i bakar bili važni resursi, svedoče brojni novčići, ogrlice, oklopi oružje i tanjiri iskopani u ostacima drevnih grčkih i rimskih gradova.
Elitne sahrane
Širom planete u grobnicama su pronađene planine bronzanih ukrasa. Elitne sahrane nisu mogle da prođu bez ovih vrednih darova. Bronza je predstavljala status u društvu i odvajala bogate od siromašnih. Vladajuća klasa je imala luksuz da od bronze pravi čak i božanske statue. Jedna od najskupljih egipatskih bronzanih skulptura prodatih na licitaciji predstavlja boginju zaštitnicu delte Nila i grada Dep. Smatra se da je ovo umetničko delo izrađeno u periodu između 1070-712 p. n. e. Aukcijska kuća Kristi u Njujorku je prodala za 578.500 dolara.
Reciklirano blago
Bakar može da se reciklira u potpunosti. Ima ga u televizorima, cevima, kablovima... Skoro 80 odsto bakra koji je proizveden i dalje se koristi. Ovaj metal može da nastavi da se reciklira bez ikakve bojazni da će mu se promeniti svojstva. I pored obrade, on zadržava čak 95 odsto prvobitne vrednosti.
