Novo upozorenje: Okeani će ključati, a na Zemlji će biti 250 stepeni
"Zemlja bi se mogla pretvoriti u vrelu planetu poput Venere, sa vrijućim okeanima i kiselim kišama, ukoliko ljudi ne umanje klimatske promene", tvrdi fizičar Stiven Hoking u nedavnom intervjuu, prenosi portal "Spejs".
- Blizu smo tačke na kojoj će globalno zagrevanje postati nepovratno. Potezi Donalda Trampa (američkog predsednika) mogli bi gurnuti Zemlju preko ivice, da postane poput Venere, sa temperaturom od 250 stepeni Celzijusa i kišama sumporne kiseline - izjavio je Hoking za BBC, odnoseći se na Trampovu odluku da povuče SAD iz pariskog klimatskog sporazuma.
Većina klimatskih stručnjaka smatra, međutim, da je Hokingov scenario dramatičan i preuveličan.
Zemlja je u odnosu na Veneru mnogo dalja od Sunca i s obzirom na njen hemijski sastav nikad nećemo imati tako gustu atmosferu od ugljen-dioksita, pa stoga nije verovatno da će biti dosegnuta temperatura od 250 stepeni.
Ipak, sveopšti trend katastrofalnih klimatskih promena je stvarna briga, ističu eksperti.
- Hoking ovde malo retoriše. Zemlja je udaljenija od Sunca nego Venera i ne može doživeti odbegli efekat staklene bašte na isti način kao ta planeta, kao što su na primer vrijući okeani. Međutim, ono na što je Hoking generalno hteo da ukaže, da mi mogli našu planetu da učinimo nestanjivom za ljude ako ne otklonimo opasne klimatske promene, zasigurno je tako - istakao je za "Spejs" Majkl Man, naučnik za klimu Univerziteta Pensilvanija.
Paklena planeta
Venera je druga planeta od Sunca i najsjajnija u Sunčevom sistemu.
Iako je iste veličine kao Zemlja i ima otprilike istu gravitaciju, daleko je naše vodene planete. Sa temperaturama koje dosežu 466 stepeni Celzijusovih, najvrelija je planeta Sunčevog sistema.
Razlog ovako visokih temperatura leži u njenoj gustoj ugljen-dioksid atmosferi ispunjenoj oblacima sumporne kiseline. Njena atmosfera zarobljava više vreline od Zemlje. Apsorbuje više solarne radijacije od naše planete, jer je bliža Suncu.
Tu su i vulkani, koji samo doprinose reputacije Venere kao "pakla”.
Vodeća teorija o tome kako je Venera zadobila pakleni pejsaž tvrdi da je planeta uhvaćena u začarani krug, ona apsorbuje više solarne radijacije nego što je ispušta, usled čega se više pare zadržava u atmosferi. To dovodi do još veće apsorpcije vreline i odbeglog efekta staklene bašte.
- To znači da je Venera bila u stanju srčanog udara, zagrevala se i nije se mogla ohladiti - kaže Tajler Robinson, astrobiolog Univerziteta Vašington.
On je istakao da je atmosfera Venere oko 100 puta gušća od Zemljine i sastavljena skoro u potpunosti od ugljen-dioksida.
Mogućnost namerne sabotaže
Kevin Zanl, naučnik Istraživačkog centra Ejms američke svemirske agencije NASA, kaže da je scenario odbeglog efekta staklene bašte nije verovatan bez guste ugljen-dioksid atmosfere i dodatne doze solarne radijacije.
- Na Zemlji je u relativno nedavnoj prošlosti, tokom epohe eocena (pre oko 56-34 miliona godina), bilo znatno toplije, bez znakova odbeglog efekta staklene bašte - istakao je on.
Tada je nivo ugljen-dioksida u atmosferi bio tri puta veći nego danas.
- Čak i ako zamislimo budućnost sa automobilima, avionima i klima uređajima koji rade punom parom, nema klimatskih predviđanja tako visokih nivoa ugljen-dioksida u našoj atmosferi. Naravno, uvek postoji mogućnost namerne sabotaže - kaže Zanl.
Zemlja 2050.
Ipak, Zemlja ne mora postati poput Venere da bi život na njoj postao pakao.
Kevin Trenbert, klimatski stručnjak Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Boulderu, Koloradu, kaže da bi samo dosezanje i održavanje nivoa globalnog zagrevanja od 2 stepena Celzijusovih (Pariski sporazum cilja na držanje zagrevanje ispod te temperature) tokom određenih perioda uzrokovalo promene koje su već u toku i kompletno poremetilo ekosisteme i poljoprivredu.
- Drveće će rasti, ali potrebne su druge vrste. Poljoprivrednici će trebati druge vrste žitarica. Sve ovo preti izvorima vode i hrane. Ti izvori ne moraju da nestanu, dovoljno je da budu ispod potrebnog nivoa i izbiće haos. Ovakav scenario je veoma moguć nakon 2050, jer ćemo tokom te decenije verovatno biti na nivou zagrevanja od 2 stepena - ističe Trenbert.
Robinson ističe da je teoretski moguće da se nivo ugljen-dioksida značajno poveća - ukoliko bi ljudi spalili svo fosilno gorivo na planeti, nivo CO2 bi mogao porasti 10 puta više od sadašnjeg.
- Zemlja nije iskusila tako visok nivo CO2 stotinama miliona godina, a podizanje nivoa mora, kao posledica toka, verovatno se meri stotinama metara, pa se oprostite od omiljenih obalskih gradova - zaključio je Robinson.
