"Hoking je primer da ni geniji o nekim stvarima nemaju pojma"

Stiven Hoking je svetski priznat fizičar, čiji je doprinos kosmologiji, teoriji relativnosti i kvantnoj gravitaciji nemerljiv. Međutim, kada je reč o klimatskim promenama, briljantni fizičar je na ivici totalnog neznanja, tvrde stručnjaci za ovu oblast.

Tokom nedavnog intervjua za BBC povodom 75. rođendana, profesor je upozorio da će povlačenje američkog potpisa iz Pariskog dogovora dovesti do globalnog zagrevanja koje će Zemljinu atmosferu na kraju učiniti sličnom Venerinoj. 

- Na pragu smo toga da globalno zagrevanje postane nepovratan proces. Trampov potez bi mogao da ubrza proces u kom će Zemljina atmosfera postati kao Venerina - rekao je Hoking za BBC. 

Međutim, s profesorom se ne slažu klimatolog Zeke Hausfader sa Berklija i Garet Džouns, stručnjak meteorološke kuće Met Office. 

"Dobar primer da čak i briljantni naučnici nekad kažu blesave stvari, kad je reč o nečemu van njihove ekspertize (upoznati se sa Nobelovom bolešću)", napisao je Hausfader na svom Tviteru. Inače, Nobelova bolest je termin koji se u kolokvijalnom govoru koristi da opiše tendenciju pojedinih naučnika da izvode ili prihvataju "istraživanja" u pseudonaučnim oblastima, godinama nakon što su postigli neko legitimno naučno dostignuće.

"Nažalost, Stiven Hoking je to govorio i ranije. Bez ikakvih dokaza za nezaustavljivi efekat staklene bašte na Zemlji...", napisao je Džouns. 

"Druga je priča za nekoliko milijardi godina kada Sunce postane starije i sjajnije. Verujem da će i naša politika biti drugačija tada".

Problem sa Hokingovim odgovorom je taj što nema šanse da će se u skorije vreme uslovi kakvi postoje na Veneri zavladati i na Zemlji. O tome možemo govoriti tek za milijardu godina, kada Sunce postane 10 odsto sjajnije nego što je sada. 

Čak ni prema studiji objavljenoj u časopisu "Nature Geoscience" iz 2013. koja predviđa da je efekat staklene bašte mnogo uticajniji nego što se ranije mislilo, Hoking ne može biti u pravu. 

- Moji rezultati pokazuju da bi u slučaju da se emisija ugljen dioksida u atmosferu poveća oko deset puta, odnosno ako biste sagoreli sav ugalj, naftu i gas, možete da očekujete efekte kao na Veneri - kaže Kolin Goldblat sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, koji je predvodio to istraživanje. 

Dakle, sagorevanje svih fosilnih goriva neće nas dovesti do te faze, ali će posledice ipak biti ozbiljne.