Ko je Hitlerov "skarfejs": Oslobodio Musolinija, hteo da ubije Tita, tvrdio da je ugušio Teslu, pa završio u Mosadu
"Hitlerov komandos", "nacistički Skarfejs", "najopasniji čovek u Evropi"... nadimci su koji se vezuju za jednog čoveka - Ota Skorcenija. Ovaj nemački operativac nije imao istu sudbinu kao i većina njegovih kolega-ubica.
Skorcenijevi zločini i hladnokrvna snalažljivost za ovog surovog nacistu bili su samo odskočna daska za dalju karijeru, on je čovek za čije ime se vezuje nekoliko neverovatnih događaja koji su obeležili istoriju, kako za vreme, tako i nakon okončanja Drugog svetskog rata.
Ovaj SS pukovnik bio je zastrašujuća figura: visok skoro dva metra, sa ogromnim ožiljkom preko levog obraza koji je zadobio tokom svoje studentske karijere uspešnog mačevaoca, Skorceni je bio jedan od onih ljudi čija sama pojava uteruje strah u kosti.
Pročitajte još:
* Arhivski dokumenti otkrivaju: Nacisti su detonirali atomsku bombu
* Amerikanac uzeo Hitlerovo prezime, a decu nazvao Adolf i Eva (VIDEO)
Svoje liderske sposobnosti pokazao je već 1938. godine, u predvečerje aneksije Austrije od strane nacističke Nemačke.
Naime, on je sa nekolicinom prijatelja zaštitio tadašnjeg predsednika Austrije Vilhelma Miklasa od nacističke rulje, i ovaj čin dozvolio je Skorceniju da na mala vrata uđe na političku scenu Trećeg rajha.
Nakon što se učlanio u Vafen-SS, ozloglašenu Hitlerovu jedinicu, Skorceni je vatreno krštenje imao u napadu na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Nakon toga je učestvovao u borbama na Istočnom frontu, gde je ranjen i vraćen u Beč sa odlikovanjem Gvozdenog krsta za iskazanu hrabrost. I baš taj momenat bio je važan za Skorcenijevu dalju karijeru.
Oslobađanje Musolinija
Zbog svoje surovosti, hladnokrvnosti, ali i odličnih strateško-obaveštajnih sposobnosti, Skorcenija prijatelj iz SS snaga preporučuje za mesto komandanta novoformiranih specijalnih jedinica koje su odgovarale direktno Hitleru. Firer ga je odabrao i 1943. daje mu komplikovan zadatak: da se infiltrira u Italiju, duboko iza neprijateljskih redova i oslobodi fašistu Benita Musolinija, kojeg su italijanska vlada i kralj Viktor Emanuel III svrgnuli sa položala premijera i bacili u zatvor.
Musolini je izvučen, a Skorceni ga je lično dopratio u Berlin do Hitlera. Zahvaljujući ovom uspehu, Oto Skorceni unapređen je u čin majora, a nagrađen je i ordenom Viteškog krsta.
Svrgavanje Hortija i "Konjićev skok"
Skorceni je poznat i po operaciji kidnapovanja sina regenta Mikloša Hortija, kako bi Mađarska ostala na nemačkoj strani u ratu. Ta operacija je poslala desetak hiljada mađarskih Jevreja u koncentracione logore. Međutim, mi ga pamtimo po tome što je 1944. rukovodio operacijom "Konjićev kok", poznatijom kao Desant na Drvar, sa ciljem da se ubije Tito.
Nemački komandanti smatrali su da bi Titovo zarobljavanje dovelo do rasula u jugoslovenskom pokretu otpora. Nakon što su Tito i Vrhovni štab locirani u Drvaru u Bosni, počele su pripreme za operaciju. Operacija je počela 25. maja 1944. vazdušnim i jedriličarskim desantom nemačkih padobranskih jedinica na Drvar. Iako su partizani prvobitno bili zbunjeni vrlo brzo su konsolidovali redove i pružili snažan otpor nemačkim padobrancima.
Tito i Vrhovni štab u poslednjem trenutku uspeli su da se izvuku iz pećine u kojoj su bili smešteni. Operacija je pretrpela neuspeh, a jedino čime su nemački padobranci mogli da se pohvale bila je Titova uniforma koju su zarobili.
Međutim, neuspeh nije preterano uticao na njega. Već dva meseca kasnije uspešno je učestvovao u sprečavanju atentata na Hitlera i gušenju pobune. Ipak, samo je uspeo da odloži neizbežno. Rajh je uskoro pao.
Pročitajte još:
* Propaganda Stejt departmenta liči na Gebelsovu
* Njujorker: Tramp možda jedini čovek na svetu koji zna sve o Tesli
Beg iz zatvora i novi život
Predao se u maju 1945. godine zapadnim saveznicima i proveo je više od dve godine u zatvoru. Amerikanci su imali informaciju da je Skorceni organizovao spasavanje Hitlera, odnosno nisu verovali da je firer izvršio samoubistvo.
Skorceniju je suđeno je za nemačke zločine tokom Ardenske ofanzive, ali je oslobođen optužbe kada je saveznički oficir zadužen za tajne operacije svedočeći u njegovu odbranu izjavio da su se i saveznički vojnici u više navrata borili obučeni u nemačke uniforme. Povezivan je sa streljanjem većeg broja zarobljenih američkih vojnika u Ardenima. Iako se za daleko manje zločine tada išlo pred streljački vod, Skorceni je očigledno bio isuviše važno sredstvo, te je ostao živ. Zadržan je u zatvoru iz kojeg je pobegao 27. jula 1948. godine.
Nakon filmskog bega iz zatvora i višemesečnog skrivanja u nemačkim planinama, spretni Skorceni obreo se u fašističkoj Španiji. Frankov režim pružio je utočište masi nacističkih zlikovaca. Ovde se Skorceni vratio svom prvobitnom zanimanju i otvorio građevinsku firmu. Uz pomoć veza sa profašističkom vladom, bivši komandant elitnih Hitlerovih jedinica postao je multimilioner.
Burne godine Skorcenija nisu se ovde završile. Svoje sposobnosti i iskustva iz Drugog svetskog rata stavio je u službu argentinskog diktatora Huana Perona, a jedno vreme bio je i konsultant egipatskom predsedniku Gamaru Naseru. Tokom svog boravka u Egiptu, Skorceni je obučavao arapske borce, uključujući i Jasera Arafata.
Rad u Mosadu
Britanski "Telegraf" je u nekoliko navrata pisao da je Oto Skorceni od ozloglašenog naciste postao plaćeni ubica za izraelsku tajnu službu Mosad.
Kako tvrdi Rafael Ejtan, bivši član Mosada koji je vodio akciju pronalaska i hapšenja Adolfa Ajhmana, jednog od najsurovijih egzekutora Trećeg rajha, "Hitlerov komandos" nije tražio novac, već da ga lovac na naciste Simon Vizental skine sa liste ratnih zločinaca. Ipak, čak ni Mosad nije mogao to da mu obezbedi, pa su zato obaveštajci lažirali Vizentalovo pismo u kojem on navodno potvrđuje brisanje Skorcenijevog imena sa spiska, i tako ga prevarili.
Prema obaveštajnim podacima, Skorceni je 1962. godine likvidirao bivšeg nacističkog naučnika koji je radio na razvoju raketnog programa, Hajnca Kruga.
Teorije zavere i šokantni memoari: Ubio sam Teslu!"
U svojim sećanjima Skorceni piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovu sumnjivu tvrdnju nacista potkrepljuje pričom da je više puta podmornicom dolazio i iskrcavao se u Ameriku, a da je te 1943. neometano uspeo da se domogne američkog tla i ubije srpskog naučnika u njegovoj hotelskoj sobi, na božićno veče u Njujorku.
Ipak, malo ko veruje u ovu Skorcenijevu tvrdnju, koja je apsolutno nepotkrepljena dokazima, te i dalje preovladava mišljenje da je Tesla umro prirodnom smrću.
Što se Skorcenijeve smrti tiče, ovaj surovi nacista umro je 1975, a postoje dve verzije: prva da je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a druga, rasprostranjenija teorija, kaže da je preminuo od raka kičme u svom krevetu. U trenutku smrti bio je multimilioner.
