Peto godišnje doba
Potoci alkohola, lepe žene, šarenilo, pesma i igra na sve strane. Ulicama koračaju srećne i razularene grupe ljudi, maskirane u kojekakve kostime. Ovo nije scena iz filmova već prizor sa karnevala koji se održavaju tokom februara i marta u gradovima širom planete. Ljudi su oduvek voleli fešte, pa istorija ove proslave seže daleko u prošlost. Antički narodi su poznati po slavljima na ulicama. Maskarade potiču još iz paganskog doba, a njihov cilj je bio da oteraju zle sile i prizovu sreću i napredak.
Nije poznato ko je sve doprineo da karnevali izgledaju kao eksplozija euforije, ali su Rimljani poneli zaslužnu titulu rodonačelnika ovakvih fešti. Današnji izgled su poprimili vremenom i dobili naziv peto godišnje doba. Iz Italije su se proširili put Španije, Francuske, Portugala, a kada su osvojili veći deo Evrope preplivali su okean i ukorenili se u Latinskoj Americi. Kroz religiju se vezuje za najavu Uskršnjeg posta i označava poslednji voz kada ljudi mogu da se vesele i zadovolje svoja čula pre nego što počnu nedelje pročišćavanja tela i duše.
Pročitajte još:
* Rus na televiziji gledao hapšenje supruge, tek tada shvatio čime se bavila
* U starom televizoru našla 100.000 dolara
* NASA tvdi: Za 20 godina ćemo naći vanzemaljske oblike života
Plemići i prosjaci
Karneval u Veneciji je nešto što se mora videti za života. Na ovaj bal su svi pozvani, pa se na desetine hiljada ljudi svake godine upute u čuveni grad na vodi, preteći da ga potope kako bi videli bajkolike prizore. Postoji samo jedno pravilo, a to je da se bez tajanstvenih maski za lice nigde ne sme poći. Ulični prodavci danima ranije iznose svoje rekvizite za skrivanje i u ovom periodu se najviše ovajde. Maske su oduvek imale magijsku funkciju, one omogućavaju da na fešti svi budu jednaki i neprepoznatljivi. Bogataši su mogli da budu siromasi, skidali su im se okovi društva i tada ih niko nije osuđivao za razvrat i blud. Sa druge strane, i oni sa malo novca na glavnom trgu su mogli da se pomešaju sa plemićima i zavedu devojku koja im je inače bila nedostupna. Poslednjeg dana pale se lutke i teraju nečiste sile iz grada, a pesma i igra traje duboko u noć sve dok se ne oglase crkvena zvona i maske ne padnu.
Besane noći Rija
Sa druge strane okeana, u Rio de Žaneiru u Brazilu učesnici karnevala se svake godine mesecima unapred pripremaju i vežbaju sambu kao tradicionalni ples najveće žurke na planeti. Parada je najposećenija manifestacija. Tokom 2011. godine čak 4,9 miliona ljudi je došlo na karneval. Reka plesača dolazi iz svih poznatih škola, pa je ljude u povorci nemoguće prebrojati. Svaka škola ima pompezan nastup i tematiku koja je najčešće upotpunjena pokretnim skalamerijama koje svetlucaju i nose zanosne plesačice u oskudnim šljaštećim i pernatim kostimima. Oni koji su imali sreću da ga jednom posete, tvrde da ovaj spektakl ne može rečima da se opiše već mora da se doživi. Ko od žitelja Rija ne voli buku i sveopštu euforiju, najradije u tom periodu uzima odmor i ide van grada jer on tih dana ne spava.
Masni utorak
U Americi karneval je dobio počasno ime Mardi Gra ili Masni utorak. Iako se slavi širom SAD i od nje se američki budžet popuni za 840.000 dolara, najluksuzniji provod je u Nju Orleansu. Kao što su maske obavezne u Veneciji, tako su i ogrlice od šarenih perli neophodne za Mardi Gra. Najveći proizvođač od njih desetak tokom ove sezone navodno proda oko milijardu ogrlica. Proslava na ulicama se toliko odomaćila da ne može da se zamisli da se ljudi tih dana ne preruše i ne uživaju uz muziku do zore. Čak ni elementarna nepogoda poput uragana Katrina nije mogla da je spreči da se 2006. održi karneval.
Bele poklade
U pravoslavlju se poslednja sedmica pred Veliki post naziva Bela nedelja, a poslednji dan te sedmice Bele poklade. Nekada su tih dana maskirane povorke sa decom obilazile sela i pevale na pragovima kuća. Domaćini su častili mesom, kolačima, bombonama, slaninom i jajima. Ovu svetkovinu prate običaji vezani za zaštitu od zlih duhova i veštica. Bela nedelja smatra se sedmicom praštanja, mira, sloge i veselja.
