Niko neće u školu za trubu
Tek otvorena katedra za trubu u Vranju ne privlači mnogo prve polaznike. Budućim trubačima važnije priznanje pobednika Guče nego školska diploma.
Nema nagrade na Saboru u Guči koju Ekrem Mamutović, šef orkestra koji nosi ime po njegovom slavnom pradedi trubaču Bakiji Bakiću, nije osvojio. Ekrem je, međutim, samouki muzičar. Baš kao i desetine njegovih kolega iz ovih krajeva, koji sviraju - po sluhu.
Jer, iako Vranje ima muzičku školu, u njoj nema odseka za trubu. Tačnije, nije ga bilo sve do ovog leta. Međutim, na prvog školovanog trubača iz Vranja moraće da se sačeka još koju godinu jer u predviđenom roku u vranjsku muzičku školu niko se nije prijavio!
Zbog toga je konkurs produžen, ali tek nekoliko zainteresovanih je postavilo pitanje da li će biti primljeni pošto imaju "previše“ godina ili ne ispunjavaju neki drugi uslov?
Sviranje trube bi trebalo da počne da se uči između osme i 12. godine. Pre toga je prerano, jer disajni organi dece nisu razvijeni dovoljno, pa može da dođe do zaostatka u rastu. Posle toga je, pak, kasno - podvlače u Muzičkoj školi.
"Majstor“ Ekrem, opet, ima teoriju da je pravo vreme za učenje trube kada sa napuni pet godina života.
"U tom periodu se navikavaš na trubu, na zvuk, vežbaš uvo. Evo, moj sin Dobrivoje ima samo tri i po godine, a već ume da odsvira osnovne tonove. U mom komšiluku ima bar tridesetoro talentovane dece stasale za učenje. Svakog dana dolaze da slušaju kako kolege i ja sviramo. Tako sam i ja počinjao. Da sviram trubu učio sam od dede, oca i strica", priseća se Ekrem.
Marija Marković, direktorka Muzičke škole "Stevan Mokranjac“, kaže da uopšte nije bilo jednostavno otvoriti novi odsek. Ona poručuje i da će učiniti sve da od septembra prva generacija budućih trubača sedne u klupe.
"Pisali smo Ministarstvu prosvete, oni su nam odobrili, onda je trebalo obezbediti i profesora trube, a takvih je u Srbiji veoma malo. Ipak, predavač iz Leskovca pristao je da drži časove i ovde. Bilo bi šteta da posle svega odsek ostane samo u papirima kao ideja", smatra Markovićeva.
"Učenje u Muzičkoj školi je besplatno, a obezbeđeni su i instrumenti" poručuju sa "katedre“ za trubu u povoju.
U Gornjoj čaršiji, gde živi većina vranjskih trubača, kažu da skoro svi oni drže privatne časove i da je na njima poprilična gužva, iako se za čas sviranja plaća po pet evra.
Bezmalo svaki učenik ne skriva radost što im prve korake u druženju s trubom pokazuju Ekrem Mamutović, Nenad Mladenović ili Demiran Ćerimović. Pogotovo ako im kasnije oni potvrde da znaju da sviraju. Koga onda interesuje zvanična, školska diploma?
"Mi se sa trubom rađamo, njen zvuk je prvo što čujemo. Ili jesi, ili nisi trubač, tu nikakve note ne pomažu", smatra dvostruki pobednik u Guči Demiran Ćerimović.
