Pronašli su davno izgubljeni grad, ali i misterioznu bolest
Daglas Preston i tim istraživača krenuli su u potragu za legendarnim Gradom boga majmuna, o kojem se i danas vrlo malo zna. Slučajno ili ne, u prokletom gradu su se zarazili.
Autor bestselera Daglas Preston tvrdi da ne veruje u prokletstva, ali slučajno ili ne, upravo je on “zaradio” misterioznu bolest tokom potrage za izgubljenim gradom skrivenim u duboko prašumi.
Njegova avantura počela je u Moskvitiji, koja se proteže na teritoriji Hondurasa i Nikaragve. Preston se zajedno s grupom istraživača i arheologa uputio u potragu za izgubljenim gradom, piše CBS njuz.
Legenda kaže da je nekada, skriven duboko u planinama, postojao grad sagrađen od belog kamena, a vizurom je dominirao divovski kip majmuna. Njegovi stanovnici su bili toliko bogati da su jeli sa zlatnih tanjira (ili im zlato jednostavno nije predstavljalo nikakvu vrednost), a svojevrsni procvat grad je doživeo tokom španske konkistadorske invazije, kada su u njemu svoje utočište pronašle izbeglice iz svih krajeva Srednje Amerike.
Grad boga majmuna
Zovu ga "Gradom boga majmuna" ili "Belim gradom" (izvorno La Ciudad Blanca), a prema legendi pogodila ga je serija katastrofa. Svi stanovnici, verujući da je grad proklet jer su se bogovi naljutili na njih, izbegli su iz grada ostavivši silno bogatstvo.
Legenda kaže da se iz ovog zemaljskog raja niko nikada nije vratio. Ali to nije zastrašilo brojne istraživače i lovce na blago koji tragaju za "Gradom boga majmuna" još od kada ga je osvajač Ernan Kortes spomenuo 1526. u pismu španskom kralju Karlu V.
Najbliže tom gradu, koji u svojim riznicama, navodno, još čuva neprocenjive količine zlata i raznih artefakata, došao je ekscentrični arheolog Teodor Morde davne 1939. godine, a sa svoje slavne ekspedicije je doneo na hiljade raznih predmeta. Ipak, kako bi sačuvao ove prekrasne ruševine od pljačkaša, zakleo se da nikome nikada neće otkriti njegovu pravu lokaciju, i tu tajnu je poneo sa sobom u grob.
Daglas Preston, zajedno sa Stivom Elkinsom ,upustio se u avanturu života tragajući za ovim tajanstvenim gradom. Uz njih je bio i režiser Bil Benenson, koji je dokumentovao celu pustolovinu i finansirao milionski projekat.
Za razliku od prethodnika, oni su imali na svojoj strani imali naprednu LIDAR tehnologiju (analizama i merenjima iz vazduha probijaju se slojevi guste šume i mapira samo tlo). Nakon što su preleteli celo područje Moskvitije i "snimili" ga laserima, skupljene podatke projektovali su u trodimenzionalnu digitalnu mapu, na kojoj su jasno vidljive veštački napravljene ravni opkoljene izbočinama koje nalikuju piramidama.
- Znali smo da smo pronašli drevni grad. Ali, šta se u njemu nalazilo, to je tek trebalo da utvrde arheolozi - rekao je Elkins.
Put u srce prašume
Pune tri godine planiran je put u samo srce prašume. Tim kojem se priključio i arheolog Kris Fišer, otkrio je izrezbareno kamenje i vredne artefakte, za koje veruju da datiraju iz 16. veka i da su pripadali stanovnicima "Grada boga majmuna".
Deo plemena nije blagonaklono gledao na potez predsednika Hondurasa, koji je prvi artefakt lično uklonio s mesta nalazišta. Oni smatraju da je to mesto sveto i da ga treba ostaviti na miru.
Mesecima nakon što se ekspedicija završila, Preston je primetio ugriz koji nikako nije mogao da zaraste. Isto je primetio i Fišer. Lekari su utvrdili da je reč o parazitskoj bolesti lajšmanijazi, koja dovodi do truljenja delova ljudskog tela.
Kožno oboljenje lajšmanijazu uzrokuje parazit koji ulazi u krvotok, a koji se prenosi preko ujeda peščane mušice. Bolest dovodi do užasnih otvorenih rana, raspadanja slojeva kože i mekog tkiva.
Lajšmanijazine promene obično zacele spontano nakon nekoliko meseci, ali mogu da traju i godinama. Iza njih ostaje uvučeni ožiljak nalik na opekotinu.
Elkins i Benenson su uspeli da se izvuku bez zaraze, ali većina tima nije bila te sreće i morala je kasnije na lečenje.
Preston kaže da je za povratak u džunglu trenutno suviše opasno i da će potraga za bogom majmuna ipak pričekati još neko vreme.
