Baz Oldrin: Čovek će osvojiti Mars do 2040. godine
Baz Oldrin je drugi čovek u istoriji koji je zakoračio na Mesec. Šta on misli o putovanju na Mars i potencijalnoj kolonizaciji ove planete?
Baz Oldrin, drugi čovek u istoriji koji je hodao po mesečevoj površini, u svojoj 86 godini života otkriva novi talas svoje popularnosti. Pre nekoliko dana objasnio je kako su nastale fotografije astronauta iz misije Apolo 11, dakle njega i Nila Armstronga, posebno ona legendarna na kojoj se na viziru jednog astronauta ogledaju drugi astronaut.
Za legendarni let na Mesec 1969. rekao je da je svaki od astronauta imao svoj set zadataka koje je morao da obavi. Na Armstrongu je bilo da snima okolinu, pa su tako sve fotografije nekog astronauta iz te misije u stvari one koje prikazuju Oldrina.
Baz Oldrin inače od mladih dana poseduje doktorat MIT-a iz astronomije i jedan je od pionira naučnih dostignuća u susretima letelica u svemiru, odnosno spajanju. Novinarka Bi Bi Sija zatekla ga je nakinđurenog mnoštvom nakita s uspomenama na sletanje na Mesec. Stalno nosi i jedan prsten koji mu je poklonio Muhamed Ali po povratku sa Meseca.
Oldrin već decenijama zagovara putovanje na Mars svemirskim brodovima s ljudskom posadom, i to ne puko putovanje da bi se vratilo nazad, nego zato da se izgradi stalna baza i tamo ostane. U tu je svrhu razradio koncept svemirskog šatla, de fakto autobusa, koji bi po cikličnoj hiperboličnoj orbiti putovao na relaciji zemljin Mesec - marsov Fobos.
Putovanje bi trajalo pet i po meseci, a to što letelica ne bi morala da se bori s gravitacionim poljima dve planete, nego bi čak njihovu gravitaciju koristila za ubrzanje i kočenje, značilo bi da bi je ostalo mnogo više mesta za putnike i teret.
- NASA za to nije bila zainteresovana. Rusi s time jesu eksperimentisali, ali nikada nisu došli do toga da naprave letelicu s posadom. Čini se da im je cena bila previše visoka - rekao je.
Neverovatno mladolik, ovaj naučnik je još uvek je vrlo aktivan. S profesorom Džejmsom Longuskim sa Univerziteta u Indijani napravio je projekat izvodljivosti, u koji su povremeno uključivali i studente, a po kom bi čovek mogao da kolonizuje Mars do 2040. godine.
On sam nema nikakvih sumnji da to neće doživeti. A i kad bi bio dovoljno mlad, rekao je, ne bi se zaputio na takav let, uprkos tome što je pre 47 godina ispisivao istoriju s prvim koracima po Mesecu.
- Sigurno ima nebrojeno onih kojima bi to bila izvrsna avantura, ali ja nisam jedan od takvih - zaključio je Oldrin.
