Ovo su najzdravije kuhinje sveta
Kako raste broj obolelih od dijabetesa tipa 2 na svetskom nivou, Svetska zdravstvena organizacija odlučila je da ovogodišnji Svetski dan zdravlja posveti borbi protiv ove opasne bolesti.
U svetu s dijabetesom živi oko 422 miliona ljudi, dok se pretpostavlja da postoji i veliki broj obolelih kod kojih ta bolest još nije otkrivena.
Dok je dijabetes tipa 1 autoimuno, uglavnom nasleđeno stanje, tip 2 je mnogo češći i na njega utiču brojni faktori, poput gojaznosti i godina.
Pravilna ishrana zato može biti najbolji način prevencije dijabetesa tipa 2. Zbog toga vam predstavljamo neke od najzdravijih svetskih kuhinja, koje vas mogu inspirisati da napravite pozitivne promene u svojoj svakodnevnoj ishrani.
Mediteranska
Ova ishrana bogata je povrćem i voćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, ribom, mlečnim proizvodima, a maslinovo ulje je glavni izvor masnoća. Ponekad uključuje i poneku čašu crvenog vina. Mnoge studije ističu koristi od ovakve ishrane i povezuju je s boljim zdravstvenim stanjem i smanjenjem rizika od mnogih bolesti, među kojima je i dijabetes tipa 2.
Japanska
Stanovništvo Japana ima najduže očekivano trajanje života na svetu. Nedavna studija pokazala je da svoju dugovečnost Japanci duguju ishrani bogatoj povrćem, voćem, ribom i algama.
Japanska vlada je 2005. objavila preporuke za stanovništvo vezane za ishranu, u kojima se ljudi podstiču da unose manje zasićenih masti i svih vrsta prerađevina. Istraživanja su pokazala da su ispitanici koji su pratili takve preporuke imali 15 odsto manju stopu smrtnosti i manje šanse da obole od zakrčenja krvnih sudova.
Nordijska
Ražani hleb, masna riba, lokalno sezonsko voće, korenasto povrće i fermentisano mleko tradicionalna su hrana nordijskih naroda poput Šveđana, Danaca, Norvežana, Finaca i Islanđana. Nedavna studija objavljena u "The American Journal of Clinical Nutrition" pokazala je da je takva ishrana podjednako korisna kao i mediteranska, kao i da smanjuje zapaljenja u telu.
Francuska
Poznati "francuski paradoks" odavno zbunjuje naučnike. Kako nacija koja unosi tako mnogo namirnica bogatih zasićenih mastima ima tako nisku stopu obolelih od srčanih bolesti i gojaznosti? Jedna studija je pokazala da je ključ u kvantitetu. Dakle, iako Francuzi jedu kroasane, sireve i mesa, oni jedu male porcije.
Ono što povezuje sve ove tipove ishrane je to što su bogate voćem i povrćem, kao i mahunarkama. Izuzetno je važno pravilno birati izvor masnoća i prednost dati maslinovom ulju i nezasićenim mastima, kao i jesti dovoljno ribe.
