Stiven Hoking: Krijumčario sam biblije u Sovjetski savez
Najpoznatiji teoretski fizičar na svetu Stiven Hoking u ekskluzivnom intervjuu za ruski TAS kaže da je iznenađen činjenicom da su Rusi nadmašili SAD u svemirskoj trci.
Jednom ste postavili pitanje na internetu koje glasi: ‘Kako ljudska rasa može da opstane u narednih 100 godina u svetu koji je u političkom, društvenom i ekološkom haosu?’ Bilo je to 2006. godine. Kako biste danas odgovorili na to pitanje?
Za naš dugoročni opstanak, potrebno je da prevaziđemo granice naše krhke planete. Mnogo toga preti našoj egzistenciji na Zemlji – od nuklearnih ratova, katastrofalnog globalnog zagrevanja i genetski modifikovanih virusa. Osim toga, broj pretnji će samo rasti s vremenom, razvojem novih tehnologija. Moramo da se selimo u svemir i to do drugih zvezda, tako da katastrofa na Zemlji ne izbriše ljudsku rasu.
Neki istraživači smatraju da misteriozna Planeta X ili Nibiru predstavlja pravu pretnju Zemlji. Šta vi mislite?
Poslednji sudar sa velikim asteroidom dogodio se pre 70 miliona godina. Ima i mnogo većih opasnosti po naš opstanak.
Prema vašoj knjizi “Moja kratka istorija”, posetili ste Sovjetski savez sedam puta. Šta je najnezaboravniji utisak sa tih putovanja?
Prvi put sam sa grupom studenata, čiji je jedan član tražio da prokrijumčarimo biblije na ruskom jeziku. Uspeli smo to da učinimo neprimećeni, ali su u povratku vlasti saznale šta smo uradili i nakratko nas zadržali. Ipak, da su nas optužili za krijumčarenje biblija, došlo bi do međunarodnog incidenta i lošeg publiciteta, pa su nas pustili posle nekoliko sati. Preostalih šest puta dolazio sam da posetim ruske naučnike, kojima nije bilo dozvoljeno da putuju na Zapad.
Pročitajte još:
* NASA napravila šatl po uzoru na sovjetski svemirski brod
* Vratio se posle 6 meseci u svemiru: Imam osećaj da mi koža gori!
Posle pada Sovjetskog saveza niste dolazili u Rusiju. Da li biste voleli da posetite našu zemlju ponovo, recimo sa vašom ćerkom Lusi, koja je studirala ruski jezik na Oksfordu?
Uživao sam u prethodnim posetama i voleo bih ponovo da dođem.
Rusija će proslaviti 55. godišnjicu prvog čovekovog leta u svemir – Dan kosmonautike. Kako vi doživljavate 12. april 1961?
Impresioniran sam time što je Rusija bila ispred SAD u svemirskoj trci.
Kakav je trenutni potencijal Rusije kada je reč o istraživanju svemira?
Amerika se oslanja na Rusiju kada je reč o putovanjima do i od Međunarodne svemirske stanice. Mislim da je budućnost u takvoj međunarodnoj saradnji.
Roskosmos i NASA zajedno rade na projektu slanja ljudi na Mars. Kakvo je vaše mišljenje o praktičnom značaju tog projekta, budući da Mars nije pogodan za život ljudi?
NASA i druge svemirske agencije na svetu fokusirane su na Mars. To je najbliža zemljolika planeta, koja ima tlo i atmosferu. Iako bi bilo jednostavnije kolonizovati Mesec, pošto je na samo tri dana putovanja od nas, Mars je interesantniji izazov i zahtevao bi stvaranje samodovoljne kolonije. Za to su nam potrebne investicije, naučni napredak i saznanja vezana za to kako da preživimo kosmičko zračenje, propadanje tela i kako da se nosimo s nedostatkom ključnih resursa.
Četvrta industrijska revolucija bila je tema Svetskog ekonomskog foruma na Davosu. Teoretski, uključuje i razvoj robota koji će se baviti poslovima koje su do sada obavljali ljudi. Šta će ljudi raditi, ako ih roboti zamene?
Ako mašine prave sve što nam je potrebno, ishod će zavisiti od raspodele sredstava. Svako može uživati u luksuzu i dokolici, ako se mašinama stvoreno bogatstvo deli. S druge strane, većina ljudi može postati siromašna, ukoliko vlasnici mašina budu uspešno lobirali protiv raspodele bogatstva. Za sada, deluje da je druga opcija verovatnija i da tehnologija pokreće još veću nejednakost.
Vi ste čuveni naučnik i uspešan popularizator nauke. Koju od tih uloga više volite?
Ja sam na prvom mestu naučnik. Ponosan sam što sam doprineo našem razumevanju svemira i drago mi je da je moj rad dospeo i do šire javnosti, jer verujem da ljudi treba da znaju i dobiju šansu da razumeju naizgled misteriozan posao naučnika.
Recite nam nešto o vašoj svakodnevnoj rutini.
Zbog svog stanja, imam dugu rutinu buđenja, pa na posao stižem vrlo kasno. Moj dan je podeljen na naučno istraživanje i komunikaciju s javnošću.
Kako volite da se opuštate?
Uveče volim da se opustim slušajući muziku ili gledajući filmove i vesti na televiziji. Uprkos tome, često nemam mira i loše spavam.
Profesore Hoking, o čemu sanjate?
Oduvek sam sanjao o letu u svemir. Godinama sam mislio da je to samo san. Vezan za Zemlju, u kolicima, kako bih mogao da iskusim veličanstvenost svemira, izuzev kroz maštu i moj rad na teoretskoj fizici? Nikad nisam mislio da ću dobiti priliku da vidim našu prelepu planetu iz svemira i gledam u beskonačnost. To je bilo omogućeno samo astronautima, srećnoj nekolicini, koji su dobili priliku da iskuse čudo leta u svemir. Ipak, možda ću dobiti svoju šansu uz Virdžin galaktik.
