Cveće za učiteljeve noge
Guru na sanskritu označava onog koji uklanja tamu našeg neznanja. Hindusi smatraju da se istinsko znanje ne može postići pokorom, žrtvama, odricanjem ili verskim izučavanjem. Ono se postiže kad prašinom ispod naših tabana posipamo sopstvenu glavu.
Spoznaja Boga postiže se vlastitim naporima koji su hodanje po oštrici žileta. Zato, Šankaračarjom kaže "ako čovek ima lepotu, zdravlje, bogatstvo i proučio je sve vede, a nije pao ničice pred duhovnim učiteljem, on je postigao samo - ništa, ništa, ništa." Stoga je festival Guru Purnima u Indiji i Nepalu jedan od najznačajnijih za hinduiste, đainiste i budiste. Na dan punog meseca u avgustu jogi je postao prvi guru Purnima ili Vjasa Purnima, koji je jogu preneo svojim učenicima. Tog dana se slavi drevna loza prosvetljenih ljudi, duhovnih učitelja, koji vode druge na putu prosvetljenja.
Poštovanje profesoru
U Nepalu se ovaj praznik slavi bubnjevima i plesom, gde tradicionalni lekari nude svoje molitve Šivi. Festival slavi i duhovne i akademske učitelje, pa učenici ukazuju poštovanje i zahvalnost svojim profesorima. U Nepalu se ovaj praznik zove i Dan učitelja, kada učenici daruju vencima svoje učitelje i nose pamučne kape topi, koje ukrašavaju perjem.
Hinduističke askete i pustinjaci lutalice sanjasini zahvaljuju svom guruu i tokom naredna četiri meseca kišne sezone odlaze na izabrano mesto gde se prepuštaju osami i meditaciji. U hramovima se prinose cveće i drugi darovi, a učenici simbolično peru noge svom duhovnom učitelju posipajući mu noge cvetnim prahom.
