Bogovi neba i mora
Jedna od poslednjih socijalističkih zemalja na svetu nije religiozna kao druge zemlje Latinske Amerike, pa je tek svaki drugi stanovnik vernik.
Među vernicima je najviše katolika, ali ima mnogo pristalica afričke religije joruba, koja ima oko 15 miliona sledbenika u Africi. Na Kubi žive i Jevreji, muslimani, protestanti i svi oni se jednom godišnje okupe na centralnom trgu u Havani gde proslavljaju Dan svetskog mira.
Veliki broj Kubanaca bio je praktičan kad je religija u pitanju, pa je pomešao katolička i afrička verovanja u jedan složen miks koji je poznat kao religija santerija. Ona neguje katolička verovanja, ali i kult dve boginje, prva je Džemoja, koja je rodila dete sa sopstvenim sinom, a iz tog incesta su se rodili svi ostali duhovi. Druga boginja je Olokun, njena jalova snaha. Veštice se opredeljuju koju će obožavati prema tome da li će se baviti belom ili crnom magijom.
Procesija zaštitnice Kube, Gospe od milosrđa, bila je zabranjena 60 godina, da bi tek od 2011. godine bilo dopušteno da se Gospa, koja predstavlja Devicu Mariju, prošeta ulicama Havane.
Punoletstvo
Fijesta de kinseanera ili slavlje petnaestogodišnjakinja posebno je popularno među katolicima u Latinskoj Americi, gde se po tradiciji devojčica u tom uzrastu proglašavala devojkom i mogla se udati ili postati kaluđerica. Do tada bi devojčice prošle strogu majčinu obuku koja je podrazumevala kuvanje, tkanje i čuvanje dece.
Zaštitnicom Kube proglasio ju je 1916. godine papa Benedikt Petnaesti. Istog dana vernici jorube slave boginju mora koju povezuju sa Gospom od milosrđa, pa se radi dobrog zdravlja izvodi ritual s kokosom na obali mora. Boginju Džemoju predstavlja lutka u žutoj haljini, a njene sveštenice obavljaju ritual čišćenja, donose boginji darove u vidu voća i povrća i prave slavljeničku večeru.
