Crnogorski Japan naseljen Srbima
Japan je selo neobičnog imena koje se nalazi u Crnoj Gori, u opštini Andrijevica, na granici sa Albanijom, tačno ispod Komova. Možda sve ovo zvuči čudno, ali je još čudnije što u njemu žive samo Srbi!
Kako je selo dobilo ime, to niko još uvek pouzdano ne zna, a nijedna od tri legende o nastanku crnogorskog Japana nije do kraja utemeljena. U ovom Japanu ne žive Crnogorci, ni Japanci, ni Albanci, već isključivo Srbi koji su u ratu sa tamošnjom vladom zato što ih je odvojila od Srbije i zato što godinama ništa nije ulagala u njihov kraj.
U svađi sa Vladom Crne Gore
Ako nisu sa Japanom na ratnoj nozi, onda je su sa crnogorskom vladom, a meštanin je objasnio i zbog čega.
- Skoro svi u ovom selu jesu u svađi sa vladom zato što su nas odvojili od Srbije! Ovde je 99 odsto stanovništva srpsko, jer svi Vasojevići su Srbi - zaključio je Turović.
Još više interesantna činjenica je da je Crna Gora bila u ratu sa "pravim" Japanom, ali je potpisan mir 2008. godine u Podgorici, te je time posle 104 godine okončan jedan od najdužih ratova u istoriji ratovanja, koji je, doduše, bio samo na papiru.
Jedan od meštana sela Japan Dragoslav Babović ne zna kada je i kako nastalo ime mesta.
- Ovde ne zna ni najstariji stanovnik kako je nastalo ime Japan. Otac predsednika mesne zajednice je bio profesor istorije i geografije, čak ne zna ni on. Ovde prvo sunce ugreje, prvo Komove, a onda Japan, možda zbog toga - rekao je Babović.
Na tabli koja vas dočeka na početku sela ispisano je ćirilicom, ali i na japanskom ime naselja, a čak je i na brdu iznad Japana zastava zemlje izlazećeg sunca.
Jedna od priča kaže da je selo dobilo ime po staroslovenskoj reči japanus, sokolar ili čuvar granice, a postoji i legenda da je jedan meštanin Japana ubio samuraja.
- Ja jesam iz sela Japan, ali sam Srbin i pričam srpskim jezikom, 100 posto. Ne znam nijednu reč na japanskom jeziku - rekao je Babović.
Jedan od starijih građana Japana Bajo Turović naveo je da je najteže što nema omladine koja će podići ovo mesto.
- Teško se živi, nema mladih ljudi koji bi trebalo da se bave stočarstvom i poljoprivrednom, ovaj kraj je upravo bogom dan za to. Odselili su se, sve se svelo na mali broj poljoprivrednika, tako da je vrlo teško živeti uz ove surove zime.
Bore se meštani sa krizom, nemaštinom i vladom, ali još uvek nisu rekli sajnora svojoj borbi za bolji život.
