Alkohol štiti od zračenja, gluposti i olakšava grižu savesti

Alkohol štiti od zračenja, ali i različito deluje na ljudske rase, studije pokazuju da su alkoholu skloniji inteligentniji ljudi, da je hodanje u pijanom stanju opasnije od vožnje, ali i da se jedući pivski kvasac uz svako piće ne možete napiti.

1. Alkohol štiti od zračenja

Priča je nastala posle nuklearnih katastrofa poput one u Černobilu, a najbolje su prošli ljudi koji su u sebi imali alkohola. Nakon toga se radnicima koji su odlazili na radioaktivna područja savetovalo pijenje votke svaka dva sata. Na kraju se to pokazalo kao loša ideja jer alkohol iz votke u kombinaciji sa zračenjem čini još gore zdravlju, ali zato resveratrol iz crnog vina dokazano ublažava posledice radijacije.

2. Različite rase različito podnose alkohol

Ljudsko telo sadrži enzime koji su zaduženi za razgradnju alkohola, a njihova količina varira od rase do rase, a sa njome i sklonost ka alkoholizmu. Alkohol najslabije podnose Amerikanci i Azijci, s naznakom da Amerikanci češće podležu alkoholizmu, a Azijcima je više "muka".

3. Poboljšava produktivnost

Mnogi atletičari bili su poznati po alkoholnim izletima, ali tek je nekolicina priznala da im alkohol pomaže tokom treninga. U pucanju iz puške, na primer, potrebna je mirna ruka pa nije tajna da bi sportisti uoči takmičenja uvek popili nešto alkoholno kako bi smirili živce i usporili puls. Najzad je ta praksa postala zabranjena, a takmičari se podvrgavaju testiranju pre uzimanja puške u ruke. 

4. Uzrokuje gubitak pamćenja

Pijenje alkohola nosi sa sobom brojne posledice, a jedna od njih je gubitak pamćenja kao podvrsta amnezije koji dolazi u dva tipa: fragmentarni, koji traje nekoliko minuta te "en bloc", koji traje duže. Suprotno uverenjima, "blackout" ne nastaje nužno od previše pića, već i od brzine pijenja. Proces deluje tako da blokira receptore u mozgu, a intenzitet zaboravljanja uveliko zavisi i od genetike. 

5. Inteligentniji piju više

Ljudi sa višim stepenom inteligencije skloniji su alkoholu od drugih, pokazuju brojne studije. Precizan razlog togs nije poznat, ali najdarovitiji ljudi kroz istoriju su bili upravo skloni alkoholu. Primeri su za to: pisac Ernest Hemingvej, slikar Vinsent Van Gog, državnik Vinston Čerčil, kompozitor Čajkovski i brojni drugi.

6. Hodanje u pijanom stanju opasnije od vožnje

Iako je vožnja pod uticajem alkohola jedan od najstrože kažnjivih prestupa, izgleda da je još osam puta opasnije hodati u takvom stanju, pokazuju istraživanja. Objašnjenje je da je čovek koji hoda drumom pijan pretnja sam sebi, dok onaj koji takav vozi može ugroziti i ljude sa strane. 

7. Moguće je piti, a ne napiti se

Telesni enzimi u periodu od sat vremena mogu razgraditi u proseku tri i po decilitra piva, odnosno jednu čašicu likera. Pijenje većih količina u kraćem vremenu rezultira pijanstvom, ali i za to navodno postoji rešenje. Čajna kašičica pivskog kvasca pre svakog pića ubrzava proces razgradnje alkohola pa je moguće popiti više, a ne napiti se, savetuje vlasnik Bostonske pivare Džim Koč.