Ovako izgleda evropska mapa prezimena: Gde su dominirali kovači, a gde popovi
Softverski inženjer poreklom iz Krakova Marcina Sjura želeo je da otkrije kako su ljudi u Evropi dobijali prezimena na osnovu zanimanja.
On je otkrio da je većina takvih prezimena u Istočnoj Evropi, a time i Srbiji, izvedena je iz reči “pop”, odnosno sveštenik, dok su u Francuskoj, Portugaliji, Italiji, Velikoj Britaniji i Rusiji, izvedena iz reči “kovač”.
Tako je, na primer, prema njegovim procenama, najčešće prezime u Srbiji Popović, dok je u Rusiji Kuznjecov, a Velikoj Britaniji Smit.
Sjura je napravio interesantnu mapu koja prikazuje rasprostranjenost prezimena koja su izvedena iz profesija.
Na njoj se vidi da u zemljama severa Evrope dominiraju prezimena koja upućuju na “mlinare” - Muler i Miler.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi susreću se i ona koja se odnose na “vlastodršce” - Dvoržak i Huber, dok Irska ima mnogo “pomorskih ratnika”, budući da je dominantno prezime Marfi.
Evo kako izgledaju "poslenička" prezimena Evrope:
Kovač - Smit, Lefevr, Fereira, Ferari, Kovačić / Kovačević, Kovalski, Šmit, Sep, Kuznjecov
Mlinar - Mjuler, Moler, Molina, Meljnik
Sveštenik - Popović, Popa, Popovski, Papadopulos
Hodža - Hodžić, Hodža
Vlastodržac - Dvoržak, Huber
Pekar - Baker
Lovac - Avci
Pomorski ratnik - Marfi
Pastir - Ceban
Kožar - Kinunen
