Čovek koji se posle 12 godina probudio iz kome: Bio sam svestan svega

"Moj um je bio zarobljen u neupotrebljivom telu, moje ruke i noge nisu bile moje da ih kontrolišem i nisam imao glas. Nisam mogao da napravim nikakav signal ili zvuk, bio sam nevidljiv – kao duh".

Martin Pistorius imao je normalno detinjstvo tokom odrastanja u Južnoj Africi 70-ih godina. Njegovi roditelji, Džoan i Rodni, objasnili su kako je Martin insistirao da će jednog dana postati “električni” čovek, zaluđen bilo kojom vrstom električnih uređaja do kojih je mogao da dođe.

Ali sve se promenilo kada je Martin imao 12 godina. Kada je došao iz škole jedan dan, rekao je roditeljima da se ne oseća dobro. To nije bio neki običan grip, a njegovi roditelji su počeli da ga posmatraju kako spava satima tokom dana, skoro kao što to rade bebe. Što je najgore, on nije mogao da jede i odbijao je sve što su nudili.

Martin je bio testiran na sve, uključujući Parkinsa, ali svi rezultati su bili negativni. Kako su meseci prolazili, Martinovi roditelji su gledali kako se on gasi. Prvo je izgubio mogućnost da se kreće, onda da ostvaruje kontakt očima i na kraju da govori.

- Njegovo stanje se progresivno pogoršalo u drugoj godini njegove bolesti. Spavao bi kad god ga nisu probudli. Stalno je ležao u fetus položaju – rekao je njegov otac.

Konačno, jedan test je bio pozitivan. Bio je to kriptokokni meningitis, bolest zbog koje su lekari rekli da nema nade za Martina. Rekli su da je on u vegetativnom stanju bez inteligencije i predložili su da ga odvedu kući – da mu pružaju ljubav do smrti.

Ali Martin je izdržao mnogo duže nego što su bile prognoze lekara. Godine su prolazile, a njegovi roditelji su nastavili da se brinu o njemu. Oblačili su ga, hranili, kupali i obavljali svu negu koja mu je bila potrebna.

- Alarm je bio namešten na svaka dva sata da bi ga probudili i promenili mu pozu, da ne bi dobio rane od ležanja – rekla je njegova mama Džoan.

To je trajalo punih deset godina, što je njegovim roditeljima oduzelo bukvalno sve. Džoana je u jednom trenutku izjavila kako mu je rekla da se nada da će umreti, da bi se agonija poluživog čoveka okončala.

- Znam da je to užasno, ali jednostavno je svima bilo potrebno olakšanje… u mojoj glavi on je već bio kao mrtav – rekla je njegova majka.

U trenutku kada je Martin bio u srednjim dvadesetim godinama, nešto je polako počelo da se menja. Martin je sada bio u stanju da stisne nečiju ruku, što je neverovatan napredak u njegovoj istoriji bolesti. On je postajao toliko bolje, da je uspevao da sedi u invalidskim kolicima. Ipak, lekari su insistirali da Martin ima mozak trogodišnjaka, ali jedna sestra, po imanu Verna bila je ubeđena da u njemu ima nečeg mnogo više.

Ona je uspela da ubedi roditelje da traže mišljenje drugog lekara. Na testu na kome je morao da prepozna nekoliko objekata tako što će očima da pogleda u njih, on je prošao.

- Tada sam napustila svoj posao – rekla je Džoan.

Prve reči

Ona se posvetila narednih godinu dana učenju Martina kako da koristi specijalni džojstik za kompjuter. Kada je uspela, sve se promenilo jer je uspeo da selektuje reči sa njim.

- Gladan sam. Hladno mi je. Želim tost - bile su njegove prve konstatacije.

Nakon toga, počele su da mu se vraćaju i druge funkcije. Osam od dvanaest godina, on je bio nevidljiv. Sa spoljašnje strane on je bio u vegetativnom stanju, ali duboko unutra on je bio svestan – svega.

- Bio sam tu, ne od samog početka, ali posle nege dve godine od mog vegetativnog stanja postao sam svestan - rekao je Martin.

Shvatio sam da ću život provesti sam

Tokom procesa, on je shvatio svoje nemogućnosti.

- Počeo sam sa rukom u želji da je pomerim. Sav moj fokus bio je na tome. Svi su se navikli na mene da nisu mogli da primete da sam tu, prisutan. Realnost me je pogodila kada sam shvatio da ću ceo život provesti potpuno sam. Moje samopouzdanje je potpuno palo, čak sam sebi govorio da sam patetičan i da se nikada neću iz toga izvući. Neverovatno je bilo bolno kad sam čuo moju majku kako izgovara da se nada da ću umreti, ali sam vrlo brzo shvatio zbog čega je ona toliko očajna. Ona je mogla samo da vidi brutalnu parodiju koja se dešava njenom detetu.

Dok je napredovao kroz razne nivoe, on je uspeo da nađe posao, bavio se veb dizajnom, dobio diplomu iz IT, i oženio se divnom ženom po imenu Džoana. 

- Okrenula sam se i tu je bio čovek sa neverovatnim osmehom. I sa tako divnom ličnošću… Da, bio je u kolicima i nije govorio, ali ja volim ovog čoveka. On je neverovatan – rekla je Džoana.