Kako je Nikson preobrazio pornografsku scenu u Americi
Zahvaljujući predsedniku Ričardu Niksonu, porno filmovi postali su mejnstrim kultura u Americi, piše elektronski magazin "Ozy".
Godina 1972. označila početak procvata industrije ‘filmova za odrasle’.
Samo nekoliko godina pre, situacija je bila sasvim drugačija. Bilo je to vreme prikazivanja čuvenog hita “Deep Throat”, prvog hardkor porno filma ikada koji je najavio budući ‘bum’ pornografije.
Američka policija dobila je od predsednika naređenje da uhapsi režisere i stavi katanac na sve bioskope koji su prikazivali film.
Međutim, umesto da ustukne, znatiželjna publika nagrnula je u talasima, a mediokritetski film o ženi koja ne može da postigne vrhunac pretvorio je pornografiju u industriju u koju se slivaju milijarde dolara - predsednik Nikson svakako nije očekivao ovakav razvoj situacije.
Politički ‘krstaški rat’ kulminirao je 1973. godine, kada je na Američkom vrhovnom sudu uveden Milerov test kojim se utvrđivalo da li je neki sadržaj nepristojan.
Ukoliko bi se pokazalo da jeste, bio bi u sukobu sa prvim amandmanom američkog ustava, što bi omogućilo njegovu zabranu.
Primeren sadržaj bio je onaj koji bi ‘prosečna osoba, primenjujući savremene društvene norme’ nalazila prihvatljivim. To znači da, ako bi neki sadržaj bio uvredljiv za jednu osobu, sve što je izdavač trebalo da uradi jeste da dokaže da stotine drugih ljudi, odnosno ‘zajednica’, žele da kupe njegov proizvod.
Naravno, nije ni potrebno reći da je ova odluka veoma išla na ruku razvoju porno industrije.
Hotlajn postao popularan osamdesetih
U osamdesetim godinama hotlajn, ili ‘seks preko žice’ postao je veliki hit, a u isto vreme zemljom je počeo da hara AIDS. Porno industija tada je uvela bezbednosne protokole koji važe i danas.
Sledeći veliki proboj usledio je kada su se filmovi sa biskopskog platna preselili na VHS kasete, navodi sociološkinja Šantej Tibals, koja se bavi proučavanjem seksualnosti.
Ljudi su se ujedno oslobodili i na privatnom planu – bili su mnogo spremniji na to da se prepuste svojim željama i ostvare svoje najintimnije fantazije. Proizvodnja porno filmova čija su tema različiti fetiši doživela je procvat.
Naredne decenije, u eri širenja internet mreže, pornografski sadržaj postao je besplatan i 'na dohvat ruke' svim korisnicima. Studija iz 1994. godine pokazala da je 48 odsto preuzetog veb sadržaja nastranog i zabrinjavajućeg karaktera.
Porno industrija prevalila je veliki put od vremena Niksona. Privatni snimci javnih ličnosti i “50 nijansi sive” danas su zamenili “Plejboj”, a uprkos tome što profesionalna produkcija i dalje opstaje, većina ‘protagonista’ su anonimni amateri.
Bez obzira na tehnološki ili politički kontekst, jedno je sigurno - porno industrija i dalje nastavlja da ugađa našim ‘najprljavijim’ potrebama i verovatno će tako i ostati.
