Životinje kojima je presudio čovek
Čovekove aktivnosti su ugrozile čitavu planetu. Zbog toga neće ispaštati samo ljudski rod, već i životinje. Nekima od njih preti čak i izumiranje. Naučnici upozoravaju da je stopa izumiranja danas 40 odsto veća. Životinje uglavnom uništava čovek, bilo da ih lovi ili iskorišćava, zagađuje tlo, vazduh i vodu, uništava njihova staništa. Za poslednjih 400 godina izumrlo je više od 600 vrsta životinja, a osim onih kojih više nema, ima veliki broj vrsta koje se ugrožene. Prema procenama međunarodnih organizacija do kraja 21. veka, ukoliko se ništa ne preduzme, nestaće dve trećine svih vrsta životinja i biljaka na zemlji.
1. Javanski nosorog: Nagazne mine u divljini
Javanski nosorog nalazi se na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode i smatra se jednom od najugroženijih vrsta krupnih sisara na svetu. Ugrožen je zbog veoma visoke cene delova svog tela na crnom tržištu, koji se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, tako da je doveden do ivice istrebljenja. Poslednji nosorog viđen je 2010. godine u divljini u Vijetnamu.
Smatra se da ih je ostalo još samo 40-60 i to u nacionalnom parku Ujung Kulon, koji je smešten u zapadnom delu Indonezije. Ne zna se mnogo o njegovom životu.
Životni vek mu je od 35 do 40 godina u divljini, mada neke procene kažu i do 50. Mnogi su stradali i u Vijetnamskom ratu od mitraljeza i nagaznih mina.
2. Severni beli nosorog: Dobio telohranitelja
Postoji još samo pet belih nosoroga na planeti! Nijedan ne živi u divljini. Poslednji mužjak severnog belog nosoroga, koji živi u rezervatu Ol Pejeta u Keniji, ima specijalnu zaštitu, do zuba naoružane rendžere koji ga danonoćno čuvaju od lovokradica. Nosorog, nazvan Sudan, živi u rezervatu sa dve ženke svoje podvrste, Nain i Fatu. Sudan je opremljen i uređajem za praćenje, a iz predostrožnosti su mu skinuti rogovi, čija cena na tržištu dostižu i do 75.000 dolara po kilogramu. Osim ove trojke, preostala su još samo dva primerka severnog belog nosoroga, dve ženke koje se nalaze u zoo-vrtovima u Češkoj i Americi. U svetu je 1960. godine bilo 2.000 severnih belih nosoroga.
3. Havajska vrana: Posekli im šume
Smatra se da ih u divljini više nema! Njih 115 nalazi se u zoološkom vrtu u San Dijegu. Postojao je plan da se ova vrsta spase, ali ništa od toga nije bilo. Primarni uzroci njihovog nestajanja su gubitak staništa, jer su ljudi sekli šume i sve im je teže bilo da pronađu hranu, ali i lov, pošto se havajska vrana nekad smatrala štetočinom. Najvažnije pretnje pticama su širenje poljoprivrede i ljudska upotreba bioloških resursa. Lokalno stanovništvo je naziva Alala. Odrasla ptica može narasti i do pola metra. Poznato je, naime, da vrane prepoznaju lica, povezuju elemente određenog događaja, pa čak i da izbegavaju mesta koja pamte kao opasna. Uzgoj vrana pokazao se kao veoma težak.
4. Vakite: Ilegalni ribolov
Najređi vodeni sisar otkriven je tek 1958. godine. Krivac za njihov nestanak biće ilegalni ribolov u oblasti Kalifornijskog zaliva. Žive u blizini ušća reke Kolorado. Ne postoji nijedan drugi morski sisar sa tako malim životnim prostorom, pa su zato vakite veoma retke i preti im istrebljenje. Dužine su do dva metra, a teške od 45 do 60 kg. Vakite su nekada mogle da plivaju uz ušće Kolorada. Međutim, poslednjih godina je toliko vode odvučeno iz ove reke za navodnjavanje i za snabdevanje gradova, da Kolorado tek malo curi u okean. Ovo je verovatno promenilo i sastav vode u zalivu.
5. Amurski leopard: Cena civilizacije
Ostalo ih je samo 19 do 26 živih jedinki u divljini. Mnogi stručnjaci smatraju da je amurski leopard najlepša podvrsta leoparda i često ga upoređuju sa snežnim leopardom. U zarobljeništvu neki su primerci amurskog leoparda doživeli 21 godinu, dok je u divljini njegov životni vek znatno kraći. Nalazi se na Crvenoj listi Ruske Federacije kao najređa podvrsta leoparda. Dugo može izdržati bez hrane. Odraslom leopardu obično je dovoljan jedan veliki kopitar u 12 do 15 dana. Osim krivolova, civilizacije, novih puteva, eksploatacije šuma i klimatskih promena, često ih ubijaju i tigrovi u borbi oko plena.
6. Planinska gorila: Krivolov i ebola
Planinske gorile love ljudi, a bolovale su i od ebole.
Od 1989. godine do danas njihov broj se ipak povećao sa 620 na 880. Planinske gorile danas mogu živeti samo u Ruandi i na Virunga planinama, između Demokratske Republike Kongo i Ugande.
Žive u velikim grupama do 30 članova. Sukobi na istoku Konga pre nekoliko godina izložili su opasnosti poslednje planinske gorile. Zbog ebole 2004. godine umrlo je nekoliko stotina gorila u nacionalnom parku Odzali, u Kongu.
Glavna su turistička atrakcija u Ugandi i Ruandi, gde turisti plaćaju stotine dolara dnevno da ih vide u prirodnom okruženju.
7. Belokljuni detlić: Iščezli džin
Za belokljunog detlića se veruje da je izčezao. U Sjedinjenim Američkim Državama poslednji put je viđen 1944. godine, a Međunarodni savez za očuvanje prirode ga je zaveo kao istrebljenu vrstu 1996. godine.
Poslednjih godina nekoliko biologa je navelo da je videlo ovu pticu, ali dosad niko od njih nije uspeo da svoje tvrdnje potkrepi dokazima. Njegovo stanište je jugoistok SAD i Kuba. Ipak, još se ne smatra izumrlim zato što postoje indicije da grupa belih detlića živi na Floridi i u Arkanzasu. Ovaj ogromni detlić spada među najveće na svetu.
8. Južnokineski tigar: Istrebljen u divljini
Južnokineski tigar spada u veoma ugroženu vrstu, istrebljenu u divljini posle višedecenijskog bespoštednog lova, rata i uništavanja okoline. Postoji još samo nekoliko primeraka te vrste, i to u zoološkim vrtovima. Veruje se da je već nestao u prirodi. Naime, nijedna jedinka nije viđena još od 1970. u divljini. Kina danas pokušava da ponovo uvede ovu vrstu u njeno prirodno stanište. Potiče iz južne Kine i živeo je u planinskim šumama u južnom, istočnom, središnjem i jugozapadnom delu zemlje.
9. Okapi: Sramežljiva žirafa
Okapi je poznat kao šumska žirafa. Živi u gustim šumama Konga, poseduje karakteristike žirafe, konja i zebre i veoma je stidljiva životinja koja je u stanju da oseti čovekovu prisutnost na nekoliko kilometara daljine i vrlo ju je teško uhvatiti. Ne zna se koliko ih ima, pre svega što se vešto skriva i što je njegovo prirodno stanište nedostupno ljudima. Težak je oko 250 kg, visok 160 cm, a mužjak ima dva roščića. Okapi je otkriven 1908. godine, a nakon 1958. nije bilo nikakvih dokaza o njegovom postojanju.
10. Saola: Zaboravljeno goveče
Toliko su retke da ih nazivaju azijskim jednorozima. Njihov broj je pao ispod 1.000. Poslednji put saola je u divljini primećena 1998. godine. To šumsko goveče, tamnosmeđeg krzna sa belom prugom duž leđa i blago zakrivljenim rogovima unazad, živi samo na Anamitskom planinskom lancu, na granici između Vijetnama i Laosa, gde mu usled demografskog rasta i odsustva bilo kakvih mera zaštite preti izumiranje.
