Jevanđelje po špagetama
Tradicionalne religije sve više gube bitku pred tehnološkim dobom koje donosi nove duhovne pokrete, a često i parodije religija koje propovedaju kuhinjsku cediljku kao versko pokrivalo za glavu.
Vrhovni sud u Americi poslednjeg dana juna 2015. naložio je da spomenik Deset božjih zapovesti mora biti uklonjen ispred zgrade vlade u Oklahomi jer krši Ustav koji zabranjuje da javna imovina bude korišćena u ime religije.
Ovo političko-versko pitanje jednog kamenog spomenika na kome je ispisano 10 božjih zapovesti potiče još iz 2012. godine. Tada je ispred državne zgrade republikanski političar Mark Ric postavio spomenik koji je prethodno automobilom srušio čovek sa nedefinisanim glasovima u glavi.
Novi religijski pokreti, poput Letećeg špageti čudovišta i satanista, podneli su tužbu sudu jer "spomenik nema istorijsko, nego versko značenje". Njujorški satanisti su u to ime napravili spomenik sotoni i najavili da će ga staviti ispred državne institucije u ime verske ravnopravnosti.
I ružičast i nevidljiv
Parodijske religije su počele da se javljaju još devedesetih godina, poput Nevidljivog ružičastog jednoroga, koji je razvila grupa studenata 1994. i 1995. i napisala manifest o besmislenoj religiji baziranoj na nekoliko nevidljivih ružičastih jednoroga. Nevidljivi ružičasti jednorog je bog u parodijama religije, koji se često koristi kao satira teističkih verovanja jer je istovremeno nevidljiv i ružičast, što se ne može dokazati, ali ni opovrgnuti.
Potrošačka porodica
Od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u zapadnom svetu je nastao veliki broj novih religija, religijskih pokreta, sekti, kultova i alternativnih duhovnih pokreta.
Njih je u istoriji religija uvek bilo, ali je novo to što se u savremenom dobu postoji mnogo raznovrsnih načina življenja, pa su novi verski pokreti u dobroj meri rezultat susreta kultura i religija, sjedinjavanja religijskih tradicija, pa i otpora prema stranim kulturama i religijama. Danas postoji više od 10.000 novih religija i pokreta među plemenskim narodima.
U SAD ima preko 20.000 sekti, malih verskih zajednica, novih religijskih pokreta, a u toku svog života Amerikanci prosečno tri puta promene svoje religijsko opredeljenje.
U Velikoj Britaniji svakih sedam dana hiljadu osoba pređe u neku religijsku grupu, a najčešće u islam, budizam i novo doba (nju ejdž) u okviru globalne vizije sveta. U Francuskoj deluje 1.300 sekti i njihovih ogranaka, a broj pripadnika dostiže oko 700.000. Sociolozi ovaj društveni fenomen objašnjavaju prelaskom iz patrijarhalne u potrošačku porodicu u poslednjih nekoliko decenija.
Politolog Semjuel Hantington u knjizi "Sukob civilizacija" navodi da se u Latinskoj Americi broj protestanata od 1960. do 1990. popeo sa sedam na 50 miliona. Razlog je u sporosti Katoličke crkve da dostigne tehnologije urbanog života. Tradicionalne religije sve više dospevaju u krizu, a novim religioznim pokretima priključuju se samci, nazaposleni, adolescenti, osobe s krizom srednjih godina, nestajući srednji sloj, labilne i otuđene osobe.
Kulturne osobine i različitosti su manje promenljive i manje podložne kompromitovanju i rastakanju od onih političkih i ekonomskih, tvrdi Hantington.
- U bivšem Sovjetskom Savezu komunisti su mogli da postanu demokrate, bogati siromašni i siromašni bogati, ali Rusi ne mogu postati Estonci... U sukobu između civilizacija glavno pitanje je "ko si". A kao što znamo, od Bosne do Kavkaza do Sudana, pogrešan odgovor na to pitanje može značiti metak u glavu. Čak i više od etničke pripadnosti, religija pravi oštru i ekskluzivnu razliku između ljudi. Neka osoba može biti polu-Francuz i polu-Arapin te čak istovremeno biti stanovnik dve zemlje. Biti polu-katolik i polu-musliman je mnogo teže - uočio je Hantington.
Svete informacije
Misionarska crkva kopizma službeno je priznata u Švedskoj a propagira deljenje datoteka kao religizno iskustvo. Njen sakrament je čin kopiranja, a CTRL+C i CTRL+V su njeni sveti simboli, dok se vernici zovu internet piratima. Crkva ima za cilj da zajedno s postojećim religijama promoviše svetost informacija. Veliki sveštenik Isak Gerson kaže da je njihov moto kopiranje i distribucija podataka. Novi religija ima 3.000 članova i brzo raste.
Vera u biogorivo
Sve je to uticalo da se pojave i novi religijski pokreti koji su parodija na religije, poput Leteće špageti čudovište ili pastafarijanstvo, pokreta koji se protivi kreacionizmu i novijoj teoriji inteligentnog dizajna, koja je, u stvari, moderna varijanta kreacionizma. Ova teorija tvrdi da je svet stvorilo natprirodno biće koje se ne imenuje kao bog nego - dizajner. Pastafarijanstvo je brzo steklo brojne internet poklonike, a Henderson je 2006. napisao i "Jevanđelje po Letećem špageti čudovištu". Centralno verovanje ove religije jeste da je nevidljivo i nedetektibilno Leteće špageti čudovište stvorilo svemir. Božanstvo je obično prikazano kao zamršena hrpa špageta s dva mesne kuglice i očima na peteljkama.
Nestanak čarolije
Trend racionalizacije tradicionalnih zapadnih religija ubrzan je u modernoj kapitalističkoj epohi, smatrao je sociolog Maks Veber. Uspostavljanje pravnog autoriteta države dovodi do sistematizacije religijskih ideja i racionalizacije religijskih obreda i verovanja. Posledica je iščezavanje magijskog elementa i gubitak čarolije iz života, pa Veber u modernom racionalnom poretku stvari vidi "polarno ledeni mrak i hladnoću". Što dublje ulazimo u 21. vek, ona postaje aktuelnija.
Mnogi sociolozi, antropolozi i teolozi pokušali su da daju sveobuhvatnu definiciju religije, ali svaka je imala nedostatke, pa se pravosuđe zapadnog sveta našlo na mukama. Jedino rešenje je formulisati neke opšte kriterijume kako bi se utvrdilo šta čini jednu religiju. Evropski zakoni tako zahtevaju da religiozna uverenja "postignu određeni nivo uverljivosti, ozbiljnosti, kohezije i važnosti", kao i da pripadnici religije moraju da dokažu da religija zapravo postoji, to jest "prepoznatljiva je", da bi mogli tražiti zaštitu verskih sloboda.
Međutim, ni ovi opšti kriterijumi nisu dovoljni da se izbegnu polemike i sudski procesi zbog slobode veroispovesti. Tako je 2010. godine belgijski Ustavni sud rešavao tužbu "vernika" koji je iz verskih razloga tužio naftne kompanije da mešaju biogorivo sa benzinom i dizelom i tako povređuju njegovu slobodu veroispovesti, to jest zaštitu okoline. Sud je odbio tužbu jer on nije bio prisiljen da sipa takvo gorivo u svoj rezervoar.
U Austriji je Niko Alm dobio pravo da se na fotografiji za vozačku dozvolu slika sa cediljkom za makarone kao "verskim pokrivalom za glavu". Tvrdio je da je to uslov pastafarijanstva. Alm se odlučio na ovaj ironični potez jer je pokrivanje glave na fotografijama za dokumenta dozvoljeno samo iz konfesionalnih razloga. Iako se vlast branila da mu cediljka na glavi nije odobrena zbog verskih razloga nego zato što mu ništa ne zaklanja lice, Alm je neobično dugo čekao na vozačku dozvolu. Almu je u međuvremenu zatraženo da dostavi nalaz lekara o mentalnoj sposobnosti za vožnju.
