I zakoni štite devojačko prezime
Uzimanje muževljevog prezimena prilikom udaje kod nas je nekada bilo gotovo obavezno, nije se ni dovodilo u pitanje. Danas se situacija menja, pa žene sve češće zadržavaju svoje prezime, i samo mu dodaju ono drugo, udato. U mnogim zemljama supruge ne uzimaju prezime svog izabranika čak i ako to žele, jer im zakon ne dozvoljava takvu soluciju.
Na primer, u kanadskom Kvebeku žene od 1981. moraju da zadrže devojačko prezime.
Od 1983. godine u Grčkoj važi zakon koji od žena zahteva da zadrže prezime. Taj zakon donesen je tokom velikih feminističkih demonstracija.
U Francuskoj tradicija zadržavanja prezimena traje još od 1789. godine. Te godine donesen je zakon koji Francuzima zabranjuje korišćenje bilo kojeg drugog prezimena osim onog koje im je pripalo rođenjem. Žene u Francuskoj ne mogu da legalno zamene devojačko prezime posle udaje, ali oba supružnika smeju, uz svoje prezime, da dodaju i prezime svog partnera.
Slična situacija jeste i u Italiji od 1975. godine.
U Belgiji je zakon vrlo strog i prezime se nikada ne sme menjati, dok je u Holandiji ženama dopušteno da uzmu prezime muža, ali ali samo u određenim situacijama.
U Koreji i Maleziji ne postoji zakon koji zabranjuje uzimanje prezimena, ali se u tim zemljama zadržavanje svog prezimena smatra tradicijom.
S druge strane, u Japanu je promena prezimena obavezna. Od parova se zahteva promena nakon što stupe u brak, pa čak 96 posto Japanki uzima prezime muža, dok zanemarljiv procenat muškaraca uzima ženino prezime.
I u SAD sve više žena zadržava prezime. Tako danas 30 odsto Amerikanki zadržava svoje prezime - pokazuju ankete.
