Srpski košarkaš na Maldivima: Igrao sam i za bandu
"Bio sam na egzotičnim Maldivima, u klubu koji se zove Bous, koji je osnovala lokalna banda i gde sam bio prvi stranac, u Šri Lanki sam potpisao ugovor na tri godine i ne vraćam se odavde", poručuje košarkaš Filip Vukosavljević.
Prvi je i jedini Srbin koji je ikada zaigrao u Šri Lanki, ali i ubedljivo najtetoviraniji srpski sportista svih vremena, 30-godišnji Filip Vukosavljević iz Beograda, od tetovaža ne odustaje. Sad mu pokrivaju više od 80 odsto tela, a počeo je da se tetovira sa 18 godina i ima nameru da i dalje to radi. Pošto je visok 205 centimetara, gde god se pojavi, izaziva pažnju.
- Kakve tetovaže imaš, takva ti je i duša. Tetoviranje je luksuz. Ostaje za ceo život, zato treba paziti šta stavljaš i kod koga se tetoviraš. Moja prva tetovaža su bila tri japanska simbola. Nisam ih radio zbog mode, nego zbog sebe samog. Ne znam koliko ih imam trenutno jer su sada sve povezane, imam ih na obe ruke, grudima, skoro na celim leđima, na rebrima, butinama, vratu, šakama, prstima, listovima...
Najdraža mu je tetovaža na leđima.
- To je umetnička slika Biljane Cincarević i zove se "Dim". Ona predstavlja mene i moju ličnost u ženskom obliku. Poznato je da svako od nas u sebi ima i ženu i muškarca. Tako sam video sebe kao ženu i želeo sam da upotpunim taj deo priče. Ko razume, shvatiće, ko neće i ne mora, ali slika je lepa... Ne mogu kod svakoga da se tetoviram. Uvek idem prvo na upoznavanje jer smatram da mora da postoji dobra energija između majstora i mene, neka konekcija. Mora da bude neko ko će razumeti šta mu pričam.
Devojčine suze
"Lik devojke mi je uradila Vesna Milovac, devojka iz Beograda. Tetovaža predstavlja devojku koja plače. Povezana je sa svim ženama koje sam nesvesno povredio u ovom životu. Što kaže Bukovski, one su htele moju dušu", priča Filip.
Kao košarkaš stekao je nekoliko nadimaka - srpski Denis Rodman i Kris Andersen Ptica, jer su oni takođe košarkaši sa najviše tetovaža, a nedavno je dobio i novi - Srpski Buda.
- Imao sam priliku i da se upoznam sa Denisom Rodmanom. Bio je gost na meču veterana u Bugarskoj, ali mnogo veći utisak na mene ostavila je Šri Lanka. Pre Šri Lanke bio sam na egzotičnim Maldivima, igrao sam u klubu koji se zove Bous, kad sam stigao, ušli su u prvu ligu i prvi put rešili da dovedu stranca. Zanimljivo je da je klub organizovala i stvorila lokalna banda. Kad se na nekom javnom mestu u gradu Maleu pojavi čovek od 205 centimetara i 120 kilograma mišića, stanovnicima se čini da je sleteo vanzemaljac. To je muslimanska zemlja i kod njih su tetovaže strogo zabranjene, pa sam bio prava atrakcija za slikanje na ulici - priča Filip.
- I u Šri Lanki se osećam lepo u svojoj koži, tako da mi i nije važno šta misli okolina. Potpisao sam ugovor na tri godine sa kompanijom Avanguarde koja ima Košarkaški klub Avant. Pošto ovde košarka i nije nešto razvijena, igraju se turniri, imam puno vremena da uživam u suncu, predivnim plažama. Ljudi su prijatni i veoma su druželjubivi.
Filip je igrao košarku i na Kipru, u Bugarskoj, Maroku, Bosni...
- Imao sam ponuda iz još nekih evropskih zemalja, ali sam odlučio da ostanem ovde i uživam u životu. Planiram da karijeru završim ovde. Imam 30 godina, dobio sam priliku koja se pruža jednom u životu i želeo bih da je iskoristim u celosti. Želim da budem i pisac kratkih priča, napisao sam neke, malo su "prljave" i malo podsećaju na Bukovskog...
