Evo šta se dešava s mozgom neposredno pre smrti
Široko je rasprostranjeno mišljenje da srce igra glavnu ulogu u trenucima pred smrt - veruje se da srce prestane da pumpa krv zbog čega ostali delovi tela polako počinju da se gase. Ali najnovije istraživanje pokazuje da to možda i nije baš tako.
Naučnici su analizirali aktivnost srca i mozga pacova neposredno pre nego što su životinje uginule od nedostatka kiseonika.
Tokom istraživanja je otkriveno da je njihov mozak slao brojne signale ka srcu koji izazivaju nepopravljiva oštećenja organa, i da su upravo oni bili uzrok smrti. Kada su naučnici blokirali te signale, srce je živelo duže.
Ukoliko se dokaže da se sličan proces događa i kod ljudi, možda bi postojala mogućnost da se pomogne osobama nakon srčanog zastoja tako što će se zaustaviti signali iz mozga, navodi se članku objavljenom u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
- Ljudi najviše pažnje obražaju na srce jer misle da se spašavanjem srca spašava mozak - navodi profesorka Džimo Bordžigin, neurolog Univerziteta Medicinske škole Mičigen u En Arboru.
- Morate da presečete hemijsku komunikaciju između mozga i srca da biste spasili srce - kaže Bordžigin, i ističe da se ovo otkriće “kosi sa gotovo svim postupcima koji se sprovode prilikom pružanja hitne medicinske pomoći”.
Mozak aktivan i kada srce prestane da radi
Naučnici su pokušali da otkriju zašto srce osobe, koja je ranije bila zdrava, nakon samo nekoliko minuta bez kiseonika iznenada prestaje da radi.
Naime, pokazalo se da je mozak osobe čije je srce prestalo da radi aktivan čak i kada osoba izgubi svest i više ne pokazuje znake života. U ranijem istraživanju koje je ova naučnica sprovela s kolegama, otkriveno je da srce tokom umiranja prima brojne signale iz mozga pokušavajući da na taj način spasi srce.
- Upravo ti signali su možda odgovorni za iskustva takozvane kliničke smrti - kaže Bordžigin.
U eksperimentu s pacovima naučnici su analizirali moždanu aktivnost životinja kod kojih su ubrizgavanjem smrtonosne injekcije prekinuli rad srca. Kada su aktivnost srca i mozga bili usklađeni, primećeno je strujanje mnoštva neurotransmitera, poput dopamina, koji proizvodi osećaj zadovoljstva, i norepinefrina, koji izaziva osećaj opreznosti.
-Upravo te hemijske supstance mogle bi da objasne zašto ljudi koji su doživeli iskustvo ‘kliničke smrti’ taj doživljaj opisuju kao ‘stvarniji od stvarnog - objasnila je Bordžigin.
Kada su naučnici blokirali protok hemijskih signala iz mozga u srce tako što su presekli kičmenu moždinu štakora, životinje su živele tri puta duže od onih kod kojih je veza srce-mozak bila netaknuta.
Jedino još ostaje pitanje da li bi se na isti način ponašalo i ljudsko telo.
