Gužva zbog lopte
Engleski kralj Edvard Treći zabranio je narodu igru s loptom 1349. godine jer je ova igra toliko okupirala narod da ga odvraća od korisnih stvari. Pokladne igre s loptom ustalile su se u 12. veku, od vladavine Henrija Drugog.
Igre s loptom bile su popularne na narodnim svetkovinama, u vreme poklada i drugih crkvenih praznika, a uvek su se odigravale popodne, kao i danas.
U 19. veku u plemićkim školama nastaje ragbi kad je jedan učenik zgrabio loptu rukama i potrčao poljem prema cilju. I danas se u Engleskoj, u Derbišajeru, na pokladni utorak i čistu sredu igra kraljevska pokladna utakmica.
Ona se igra od 1667. godine, ali verovatno i ranije imajući u vidu da su nastariji zapisi o ovoj igri izgoreli u požaru 1890. godine, koji je zahvatio kancelariju Kraljevskog pokladnog odbora.
U ovoj igri nema pravila, cilj je domoći se lopte i ubaciti u jedan od dva cilja koji su postavljeni nekoliko kilometara dalje.
Kineski izum
Prvi pisani spomenici, koji potvrđuju postojanje lopte, vezani su za istoriju kineskog carstva i dinastiju Hou, koja je vladala do 255. godine pre nove ere. Pretpostavlja se da je lopta bila jajastog oblika i da je bila punjena krznom. Sledeći zapis o ovoj igri datira između 32. i 6. godine pre naše ere, kada je car Šeng Ti dozvolio narodu da u slobodno vreme, igra ovu igru. U 7. veku prenesena je u Japan i igrali su je carski vojnici na nacionalnim svetkovinama pred carem i svitom. U Rimu je o grubom nadmetanju loptom legionara pisao rimski filozof Seneka
.