Amerika, oteta zemlja
U SAD postoje 304 rezervata u kojima živi trećina Indijanaca, od ukupno oko 2,5 miliona.
Samoubistva, alkoholizam i narkomanija pošasti su koje danas razaraju indijanske rezervate. U rezervatu Pajn Ridž u južnoj Dakoti, osmom po veličini, stopa tinejdžerskih samoubistava je 70 posto veća nego u ostatku zemlje, pa su zbog toga 2010. plemenske starešine proglasile uzbunu.
Pajn Ridž se smatra najsiromašnijim mestom u Americi, jer Oglala Lakote (pleme Sijuksa) žive u neljudskim uslovima. Čak 80 odsto odraslih su alkoholičari. Iako je alkohol zabranjen od ranih sedamdesetih, pravi se ilegalno, a četiri prodavnice iz susednog gradića prodaju oko 4.100.000 limenki piva i zarade oko tri miliona dolara godišnje.
Plemenske starešine su februara 2012. godine podnele tužbu Okružnom sudu u Nebraski protiv četiri prodavnice i distributera pića. Oni traže 500 miliona dolara odštete za "troškove zdravstvene zaštite, socijalne usluge i rehabilitacije dece zbog hroničnog alkoholizma u rezervatu", a alkohol su ovi "biznismeni" krijumčarili u rezervat kršeći zakone rezervata i savezne zakone.
Indijanci žive u auto-prikolicama, samo četiri odsto kuća je pogodno za življenje, a većina ih je sagrađena između 1970. i 1979. godine.
U rezervatu, koji je osnovan 1889, samo je 340 kvadratnih kilometara pogodno za poljoprivredu. Na tom području živi između 28.000 i 40.000 Lakota. Oni koji prevale pedesetu smatraju se srećnicima, jer je očekivan životni vek muškaraca oko 48 godina, a žena 52 godine.
Čak 65 posto stanovništva živi u potpunom siromaštvu, bez tekuće vode, telefona, struje ili plina, a nezaposlenost je 80 procenata, dok čak 76 odsto mladih napusti školu. Prosečan prihod je manji nego u zemljama trećeg sveta.
