Nemci u pustinji Namibije
I Nemci su nekad bili emigranti. Dok danas afrički i azijski nevoljnici glavom bez obzira napuštaju svoje zemlje u kojima vladaju ratovi, beda i haos, početkom 20. veka evropska sirotinja je bežala u Ameriku i Afriku u zlatnoj groznici koja je drmala planetu.
Od dijamantskog rudarskog grada Kolmanskopa u Namibiji ostale su danas samo kuće upola zatrpane peskom pustinje Namib. Gradić je izgrađen 1908. godine, a napušten 1954. godine. Od tada pustinja polako vraća svoju teritoriju, puneći napuštene zgrade peskom, gde je nekad živelo oko 1.200 ljudi, a među njima 350 nemačkih rudara koji su očajnički tražili sreću u namibijskoj pustinji. Turisti i fotografi sada hrle u afričku pustinju kako bi fotografisali kuće koje polako gube bitku protiv vetra i peska.
Velike kuće sada su većim delom pod peskom, ali rudarska kompanija De Birs otvorila je muzej 1980. kako bi sačuvala barem delić istorije Kolmanskopa. A ona je počela onog trenutka kada je radnik železnice Zakarijas Levala našao dijamant 1908. godine čeprkajući po pesku pored šina. Pokazao ga je šefu, a ovaj ga je odmah odneo stručnjaku koji je potvrdio da je u pitanju pravi pravcati dijamant. Vest da se dijamanti mogu naći na površini peska bila je brža od pustinjskog vetra, a najviše su u Kolmanoskop navalili Nemci. Do kraja 1914. godine iz peska je izvađeno oko 1.000 kilograma dijamanata.
Fabrika leda
Kolmanskop razvio u malo utočište nemačke kulture, nudeći zabavu i rekreaciju kolonijalistima. Grad sa velikim elegantnim zgradama imao je i fabriku leda usred pustinje, a voda je u pustinju dopremana u bačvama iz Kejptauna. Ljudi su živeli na visokoj nozi, pili šampanjac i pušili skupe cigare.
Stanovnici su sagradili bolnicu, salu za svečanosti, elektranu, škole, malu aleju, pozorište i sportsku halu, pa čak i javni bazen. Grad je čak imao prvi rendgen na južnoj hemisferi i prvi tramvaj u Africi. Do dvadesetih godina 20. veka, 300 odraslih Nemaca, 40 dece i 800 domorodaca plemena Ovambo živelo je u Kolmanskopu. Ipak, kada su nađena bogatija nalazišta na jugu, a dijamantska polja davala sve manje dragulja, grad je počeo da propada, a bogatiji stanovnici preselili su se na jug. Danas je grad duhova kojim šetkaju samo turisti, ali i oni moraju dobiti dozvolu za ulazak u napušteni grad.
