Posle apokalipse
Vekovima se pričalo o lekovitosti slane vode jezera Epekuen u Argentini. Zbog visokog procenta soli ovde su dolazili po lek dijabetičari, oboleli od kožnih oboljenja, pa čak i depresivni. Možda i zbog samog imena jezera koje znači "večito proleće". Gradić Vila Epekuen podignut je 1920. godine, a kada je pored njega prošla železnička pruga 1950. postao je stecište turizma.
Do 1960. grad je godišnje posećivalo 25.000 gostiju. Ipak "Večito proleće" se pokazalo kobnim po njegove žitelje 1985. godine. Nakon decenije obilnih kiša jezero je 6. decembra iznenada probilo brane i izlilo se na ulice gradića sa 1.500 stanovnika. Ljudi su bežali navrat-nanos, a za nekoliko dana njihovi domovi bili su prekriveni vodom koja je dostigla visinu od 10 metara. Neki žitelji su tvrdili da su njihovi psi i mačke pobegli dan ranije jer su osetili katastrofu.
Starac u ruševinama
Pablo Novak jedini se vratio u postapokalipštični grad 2011. godine i nastanio u svojoj kući, na perieriji. Iako je prevalio osamdesetu, rešio je da smrt dočeka u rodnom gradu.
Voda se povukla tek posle skoro četvrt veka, ali je grad ostao napušten, a njegove ruševine postale su turistička atrakcija za one koji su spremni da se voze uskim putevima najmanje šest sati od Buenos Ajresa. Oni lutaju gradom duhova gde su razbacani zarađali automobili, izlomljeni nameštaj i polomljeni nadgrobni spomenici jedini svedoci da su ovde nekad živeli ljudi.
