Svima će nam biti lepše... 2050. godine!
Mnogi ljudi se plaše budućnosti. Klimatske promene, demografska eksplozija i smanjenje prirodnih resursa svakako će nametnuti nove izazove čovečanstvu u narednih nekoliko decenija. Imajući u vidu društveno-ekonomski napredak i inovacije u nauci i tehnologiji koje dolaze, ipak imamo dovoljno razloga i za optimizam.
“Biznis insajder” je izdvojio nekoliko najzanimljivijih ideja o tome zašto bi svet za 35 godina mogao da postane bolji.
Večni život na dohvat ruke
Neki načunici se nadaju da će za narednih nekoliko decenija moći da prenesu sadržaj ljudskog mozga na računar, čime bi omogućili ljudima da žive zauvek u telu robota ili u vidu holograma i da rade stvari koje u sopstvenom telu nisu mogli, na primer, da putuju do neposredne blizine Sunca.
Čak i ako se taj cilj ne ostvari do 2050, nije isključeno da će mozgovi ljudi koji danas žive na našoj planeti u jednom tenutku u budućnosti biti preneti na računar. Naučnici, naime, rade na tehnici čuvanja ljudskog mozga i njegovog sadržaja putem potapanja organa u hemijski rastvor. Neki naučnici veruju da bi već 2015. godine mogli da otkriju kako da sačuvaju mozak miša.
Lakše produženje vrste
Prva beba začeta vantelesnom oplodnom rođena je 1978. godine, a u narednih 35 godina očekuje se značajan napredak reproduktivne tenologije. U budućnosti će svaka žena tačno znati do koje godine može da zatrudni, a parovi će moći bolje da planiraju potomstvo. Individualni hormonski testovi, koji preko kože otkrivaju promene u telu, mogli bi da postanu uobičajeni način praćenja plodnosti.
Zamrzavanje zdravog tkiva jajnika koje će ženi biti implantirano u trenutku kad poželi da dobije dete, relativno je nova tehnika, koja bi mogla da omogući ženama da sačuvaju plodnost mnogo duže, ne brinući o mogućim genetskim poremećajima koji mogu da se jave kod bebe usled kasnog materinstva.
Neka istraživanja čak navode na zaključak da bismo u budućnosti mogli da proizvodimo spermu i jajne ćelije od ljudskih matičnih ćelija, postupkom nazvanim in vitro gametogeneza.
Zdravije bebe
Analiza Kopenhagenskog Konsenzusa o problemima čovečanstva nagoveštava nastavak trenda opadanja broja smrtnih slučajeva među decom mlađom od pet godina, koji je započeo u 20. veku. Izveštaj UNICEF-a iz 2013. pokazuje da je između 1990. i 2012. broj smrtnih slučajeva na 1.000 dece u ovoj starosnoj grupi opao sa 90 na 48. Prema procenama Konsenzusa broj smrtnih slučajeva dalje će se smanjivati, a 2050. se na 1.000 dece očekuje 31 smrtni slučaj.
Superbebe po porudžini
Naučnici trenutno rade na genetskom inženjeringu kako bi omogućili lečenje bolesne dece i odstranjivanje, odnosno zamenu obolelih gena. Ova tehnologija bi, međutim, kasnije mogla da se upotrebi za “usavršavanje” dece tako što bi se, primera radi, genetski onemogućili nepravilni zubi ili loš vid.
Ista tehnika bi mogla da se primeni za stvaranje superčoveka. Ukoliko, na primer, saznamo koji geni povećavaju inteligenciju, mogli bismo da napravimo veoma pametnu decu. Na isti način, mogli bismo da utičemo na visinu, boju kose i očiju našeg deteta.
Dejvid Gelerner tvrdi da ćemo za nekoliko decenija, a 2050. sigurno birati pol i izgled naše dece i da ćemo moći ćemo da im povećamo inteligenciju za 10-15 bodova.
Vakcine i lekovi protiv mnogih bolesti
Iako ne možemo znati kakve nove bolesti prete našem organizmu u budućnosti, sasvim je sigurno da će lečenje poznatih bolesti i vakcine protiv njih biti unapređeni. Naučnici su uvereni da će za 20 godina proizvesti vakcinu koja sprečava širenje HIV, virusa koji odnosi 1,5-2 miliona života godišnje. Već danas je ostvaren napredak u lečenju određenih vrsta raka. Lek protiv reumatoidnog artritisa nedavno je izlečio dete obolelo od leukemije, a modifikovana vakcina protiv malih boginja izazvala je povlačenje raka kod jedne pacijentkinje.
20 puta manje siromaštva
“Do 2035. više neće biti siromašnih zemalja”, napisao je Bil Gejts 2014. godine. U 2010. u svetu je bilo 700 miliona manje ekstremno siromašnih ljudi nego 1990, pri čemu se stopa siromaštva konstantno smanjuje od početka veka.
Svetska banka zacrtala je cilj da se do 2030. godine broj najsiromašnijih stanovnika planete smanji na tri odsto, a Džefri D. Saks, specijalni savetnik generalnog sekretara UN, doživljava kontrolu bolesti, obrazovanje i unapređenje nauke i tehnologije privatnim snagama na tržištu kao “novu vrstu mešovitog kapitalizma”, čiji je cilj ukidanje siromaštva.
Ukoliko zaostale zemlje nastave putem konstantnog rasta, stopa globalnog siromaštva će sa 21 odsto, koliko je iznosila u 2005, pasti na manje od 1,5 odsto 2050. godine, predviđaju UN.
Roboti kao najbolji drugovi
Hans Moravec sa Instituta za robotiku Univerziteta “Karnegi Melon” predviđa da će do 2050. roboti koji se slobodno kreću fizički i intelektualno nadmašiti čoveka i sami moći da vode preduzeća. Time bi omogućili ljudima da ispune svoj dan raznovrsnim društvenim, rekreativnim i umetničkim sadržajima, napisao je on u časopisu “Sajentifik amerikan”.
Roboti bi takođe mogli da pruže ljudima emocionalni oslonac. U svojoj knjizi “Ljubav i seks s robotima”, istraživač veštačke inteligencije Dejvid Levi predvideo je da će do 2050. postojati humanoidni roboti koji će imati osećanja i voditi inteligentne razgovore s ljudima i uspostavljati odnose s njima.
Solarna energija
Ukoliko svet bude dovoljno investirao u čistu energiju, do 2050. mogli bismo u potpunosti da se oslonimo na obnovljivu energiju, čime bi emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bila smanjena za 80 odsto, tvrdi Svetski fond za divlji svet (WWF). Da bi se ostvario taj cilj nije potrebno da menjamo način života, navodi se u izveštaju ove organizacije. Promene obuhvataju primenu tehnologija koje su već danas dostupne i koje neće koštati BDP više od dva odsto, bez obzira na rast stanovništva i češća putovanja.
Sunčeva energija, koja danas obezbeđuje svega 0,2 odsto energije u svetu, mogla bi da obezbedi polovinu svetske struje, grejanje za polovinu zgrada, kao i 15 odsto industrijskog grejanja i goriva do 2050. godine, navodi se uzveštaju WWF.
Automobili bez vozača
Veliki proizvođači automobila u narednoj deceniji najavljuju kola sa samostalnim upravljanjem, menjanjem brzina i kočenjem, a stručnjaci tvrde da će do 2035. većina automobila moći da se kreću potpuno nezavisno od čoveka.
Kola bez vozača biće bezbednija, zato što mogu više da se približe drugim vozilima i ne postoji faktor ljudske greške, koji uzrokuje 90 odsto saobraćajnih nesreća.
U SAD, automobili bez vozača mogli bi da doprinesu da se broj saobraćajnih nesreća smanji za 4,95 miliona, broj smrtnih slučajeva za 30.000, kao i da se ostvari ušteda od 4,8 milijardi sati putovanja.
Ravnopravnost među polovima
U 1900. godini niže plate žena i njihovo izuzimanje iz radnog sektora izazvalo je gubitak koji odgovara 17 odsto BDP, otkriva izveštaj Kopenhagenskog Konsenzusa o problemima čovečanstva, a razlog je u tome što nikada nije sagledana sposobnost žena da doprinesu produktivnosti. Očekuje se, međutim, da će ovi gubici do 2050. biti smanjeni i da će iznositi svega četiri odsto BDP.
Do 2050. muškarci i žene u većem delu razvijenog sveta ravnopravno će deliti kućne i poslovne obaveze, pokazuje istraživanje Univerziteta Oksford, sprovedeno u 16 zemalja Evrope i Severne Amerike.
Veća pismenost
Trenutno je nepismeno 23,6 odsto globalnog stanovništva, što znači gubitak od sedam odsto BDP, pokazuje izveštaj Kopenhagenskog Centra za konsenzus. Stručnjaci, međutim, procenjuju da će stopa nepismenosti do 2050. pasti na svega 12 odsto i prouzrokovati troškove od svega 3,8 odsto BDP.
"Znaćemo" sve svetske jezike
“Univerzalni prevodilac”, zamišljeni uređaj koji omogućava direktnu komunikaciju među ljudima koji govore različitim uređajima pojavio se u naučno-fantastičnoj seriji “Ratovi zvezda”. “Ekonomist” je prošle godine objavio da neće proći mnogo vremena pre nego što automatsko simultano prevođenje postane stvarnost.
U budućnosti moći ćete da odete u bilo koju stranu zemlju i tečno razgovarate s lokalnim stanovnicima samo uz pomoć specijalnih naočara ili mobilne aplikacije.
Pronalazač Vilijam Pauel već je testirao sistem, koji je omogućio tečnu komunikaciju između osoba koje govore engleski i španski jezik.
“Majkrosoft” je prošlog meseca predstavio prevodilački program za “Skajp”, koji funkcioniše po principu “univerzalnog prevodica” iz “Zvezdanih staza”.
Biće manje ratova
Do 2050. očekuje se smanjenje broja zemalja u građanskom sukobu za više od 50 odsto, navodi se u izveštaju objavljenom u stručnom časopisu “International Studies Quarterly”. Prema ovoj studiji, 2050. godine samo sedam odsto zemalja u svetu biće u građanskom ratu, što je značajno smanjenje u odnosu na 15 odsto 2009. godine.
Razlozi su veće obrazovanje i visoki troškovi ratovanja. “Ubijanje ljudi je postalo preskupo”, objašnjava profesor političkih nauka Univerziteta u Oslu Hovard Hegre. “Moderna društva zavise od ekonomskog razvoja. Korišćenje nasilja za uništavanje ove mreže previše je skupo.”
Indija, Nigerija, Sudan, Etiopija i Tanzanija biće izložene najvećem riziku od oružanih sukoba 2050. godine.
Internet u celom svetu
Do 2050. više od 8 milijardi ljudi biće povezano sa internetom, što će tada biti 97,5 odsto stanovništva, predviđa osnivač foruma “The World We Made” Džonaton Porit.
Trenutno pristup internetu ima 40 odsto svetskog stanovništva, pri čemu je 78 odsto korisnika u razvijenim i 32 odsto korisnika u zemljama u razvoju. To je 2,85 milijardi ljudi, od kojih su mnogi sa internetom povezani posredstvom mobilnih telefona.
Rešenje problema nestašice organa
Svakog dana u Sjedinjenim Državama umre u proseku 18 ljudi dok čekaju na odgovarajući organ, pokazuju podaci američkog Ministarstva zdravlja. Dijaliza produžava život ljudi koji čekaju na transplantaciju bubrega, a nedavno su zabeleženi slučajevi privremenog održavanja pacijenata u životu zahvaljujući veštačkom srcu.
Očekuje se da će u narednih 35 godina veštački organi i organi uzgajeni u laboratoriji ponuditi trajnije rešenje za pacijente koji čekaju transplantaciju. Već danas se ugrađuju bešika i vagina uzgajene u laboratoriji. Pre više od deset godina Luku Maseli je ugrađena laboratorijski uzgajena bešika i on je danas živ i zdrav.
