Genije valjda zna: Tolstojeve tajne srećnog života
Magazin Bi-Bi-Sija je uoči emitovanja desetočasovne dramatizacije "Rata i mira" Lava Nikolajeviča Tolstoja ponudio listu saveta za srećan život po uzoru na ruskog pisca. Tolstoj (1828.-1910.) je bio pripadnik plemstva čija je porodica pod sobom imala na stotine sluga na imanju, a mladost je proveo u ludovanju i nasilju.
- Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ljude na duele kako bih ih ubio. Gubio sam na kartama, uživao u plodovima rada seljaka, određivao im kazne, živeo opušteno i varao ljude... tako sam živeo deset godina - pisao je Tolstoj.
Autor Roman Krznarić za britanski javni servis objašnjava da je Tolstoj postepeno odustao od dekadentnog i burnog životnog stila i odbacio verovanja koje mu je donelo aristokratsko poreklo, da bi potom usvojio radikalni i nekonvencionalni pogled na svet koji je šokirao njegovo staro okruženje. Evo kako, po Krznariću, lično iskustvo ruskog pisca može da utiče na promenu naše sopstvene životne filozofije:
Neka vam um bude otvoren
Jedan od najvećih darova koje je Tolstoj imao jeste bila mogućnost i volja za promenu načina razmišljanja na osnovu novih iskustava. Strašno krvoproliće kojem je prisustvovao tokom Krimskog rata sredinom 50-ih godina 19. veka preobratilo ga je u pacifistu kakvim je ostao do kraja života. Kada je 1857. u Parizu video kako se glava čoveka odsečena na giljotini otkotrljala u korpu postao je žestoki protivnik države i zakona, sa uverenjem da vlade ne samo što su brutalne, već i služe interesima bogatih moćnih.
Pokazujte empatiju
Tolstoj je iskazivao neobičnu empatiju tako što se stavljao u uloge ljudi čiji su životi bili značajno drugačiji od njegovog. Tokom 60-ih godina 19. veka ne samo da je počeo da se oblači kao seljak, već je počeo i da radi rame uz rame sa tek emancipovanim seljacima na svom imanju, obrađujući polja i opravljajući njihove kuće sopstvenim rukama.
Napravite razliku
Izdigao se iz redova više klase tako što je u praksi pomagao ljudima, ponajviše u borbi protiv gladi. Nakon propale žetve 1873, Tolstoj je prekinuo pisanje "Ane Karenjine" na godinu dana kako bi organizovao pomoć za gladne. Slično je postupio i tokom gladi koja je zahvatila Rusiju 1891, kada je dve godine proveo radeći u narodnim kuhinjama i prikupljajući pomoć.
Usavršite umetnost jednostavnog življenja
Nakon nervnog sloma krajem 70-ih godina 19. veka, Tolstoj je odbacio sve organizovane religije uključujući i pravoslavno crkveno učenje uz koje je odrastao. Prihvatio je revolucionarno viđenje hrišćanstva zasnovano na duhovnom i materijalnom odricanju. Prestao je da pije, puši i postao vegetarijanac. Uticao je na stvaranje utopijskih zajednica poput ašrama "Tolstojeva farma" koju je Gandi osnovao 1910. godine.
Čuvajte se sopstvenih protivrečnosti
Ovaj njegov novi, uprošćeniji način života nije bio bez borbi i protivrečnosti. Tolstoje bio čuven po tom što je propagirao opštu ljubav iako je stalno bio u sukobu sa svojom ženom. Pored toga, iako je zagovarao ravnopravnost među ljudima nikada nije bio spreman da se u potpunosti odrekne svojeg bogatstva i privilegija.
Naučite zanat
Tolstoj je priznao da je utvrđivanje ravnoteže između uma i tela bilo ključni deo njegovog kretaivnog procesa. Ne samo da je redovno ostavljao pisaći sto da bi poorao njivu, on je uz taj sto redovno držao i kosu i testeru. Tokom poslednjih godina njegovog života pisci i novinari koji su ga posećivali čudili su se kada bi ga zatekli kako obućarskim lataom pravi cipele.
Proširite svoj krug društva
Ključna životna lekcija koju je moguće uzeti iz primera Tolstoja jeste to da je najbolji način na suočvanje sa predrasudama okruživanje ljudima čija se gledišta i životni stilovi razlikuju od naših.
