Blizanci koji će otkriti tajne svemira
Mark i Skot Keli (50), identični blizanci, od marta naredne godine biće deo jednogodišnjeg istorijskog eksperimenta. Skot bi trebalo da postane prvi američki astronaut koji je toliko vremena proveo u vasioni, dok će njegov brat ostati na Zemlji.
Upoređivanjem njihovih podataka NASA će utvrditi promena koje toliko dugi boravak u svemiru ostavlja na čoveka i otkriti da li smo genetski spremni za međuplanetarna putovanja.
Mark je bivši astronaut koji je četiri puta išao u vasionu i u međuvremenu dao otkaz u NASA, a sada radi kao konsultant. Njegovom bratu Skotu društvo tokom ove misije praviše ruski kolega Mihail Kornijenko.
Pored toga, njima će se na Mđeunarodnoj svemirskoj stanici pridruživati i rotirajuća ekipa od 13 članova posade, koji će tu boraviti od deset dana do šest meseci.
Oni će izvoditi eksperimente i spremati teren za dolaske prvih privatnih svemirskih letelica, koje se očekuju već početkom 2017.
Zbog eksperimenta Skot će na godinu dana biti odvojen ne samo od brata, već i od ćerki Samante (20) i Šarlote (11), kao i dugogodišnje devojke Amiko Koderer, koja takođe radi u NASA.
Američka svemirska agencija je 5. decembra napravila veliki koraj ka misiji na Mars uspešnim testom svemirske letelice "Oriom", doduše bez posade, koja bi za par decenija ljude trebalo da vodi na duga putovanja.
- Postoji poprilično podataka o ljudskom telu tokom šest meseci u orbiti. Ali da li ćemo tu stati ili se stvari menjaju kada protekne godine - pita se Majk Safredini, programski menadžer Međunarodne svemirske stanice.
Zato je za NASA bitno da ima osobu koju bi testirala tokom dužeg perioda, a u isto vreme nekoga i na Zemlji sa istim genima i sličnim temperamentom. Braća Keli im omogućuju baš to.
- Studija blizanaca nije nam bila u planu kada smo prvi put birali posadu za misiju. Ta nam se ideja pojavila kasnije - navodi Safredini.
Američki magazin "Tajm" piše da će Skotova misija biti prava avantura, ali da mu ni Mark ni bilo ko drugi ne bi pozavideli na nekim njenim detaljima.
Međunarodna svemirska stanica jeste prostrana, pošto je s kraja na kraj dugačka 109 metara što je malo više nego stadion za američki fudbal.
Ipak, 14 modula u kojima astronauti žive i rade samo su deo tog prostora i zajedno imaju površinu četvorosobnog stana.
Keli treba da se budi u pola sedam ujutru po Griniču, ali priznaje da tokom misija uvek produži spavanje za još pola sata. Kada se izvuče iz vreće za spavanje, njegov dana obično traje po šemi 30/40/30 koju će imati i tokom nove misije.
Prvih 30 odsto vremena ići će mu na naučne eksperimente, 40 odsto na telesne vežbe, a preostalih 30 na opravke. To nije čudno pošto se tamo nalazi 52 kompjutera koji struju dobijaju od solarnih ploča i sve mora da funkcioniše kako bi oni imali stalno napajanje.
