Bolje stomak od piva nego grba od rada
"Život je kao pivo, pola pena, pola gorko", svojevremeno je uzviknuo novinar jednog beogradskog dnevnog lista. Priča o pivu je beskrajna, ovo piće ima svoje ljubitelje širom planete.
Pivo, ako se pije umereno, ublažava temperament, bodri duh i pomaže zdravlju, rekao je nekadašnji američki predsednik Tomas Džeferson. Nemci, pak, vole da kažu: "U vinu je mudrost, u pivu je snaga, a u vodi je bakterija". U ovoj zemlji ga nazivaju i "tečnim hlebom" i njemu u čast tradicionalno već duže od dva veka organizuju Oktobarfest.
U Nemačkoj se može čuti: "Šest piva čini obrok, zato naruči sedam jer nešto moraš i popiti". Engleska kraljica Viktorija je govorila: "Dajte narodu dovoljno piva, dobrog i jeftinog piva i neće biti nikakve revolucije".
Jedan od Marfijevih zakona glasi: "Bolje stomak od piva nego grba od rada". Američki naučnik, pisac i političar Bendžamin Frenklin je konstatovao da je pivo dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni...
Po definiciji, pivo je alkoholno piće koje se pravi od vode, hmelja, kvasca i ječma. Ovaj napitak tretira se i kao prehrambeni proizvod, pa ga je stoga moguće reklamirati. Nauka o pivu i pivarstvu zove se zitologija. Mnogi ne znaju da postoji i fobija, odnosno strah od prazne čaše za pivo. Zove se cenosilikafobija.
Najstariji pisani zapis o proizvodnji piva datira iz perioda od 5.000. do 3.000. godine pre Hrista. Napisan je na kamenoj ploči i to u obliku pesme. Pivo se pominje i u "Epu o Gilgamešu" i u poemi u kojoj Sumeri veličaju boginju Ninkasi. U toj poemi se krije najstariji recept za pivo.
Glinene tablice iz Mesopotamije otkrivaju da su tadašnji pivari bile žene robinje, ali i i sveštenice. Staroegipatsko predanje kaže da se prva nesreća vezana za vožnju u alkoholisanom stanju dogodila 2.000. godine pre nove ere. U drevnom Egiptu, vozač kočija je pio pivo, a zatim pregazio devicu vestalku boginje Hator. Krivac je razapet na vrata krčme u kojoj je kupio pivo, a njegov leš je tu ostavljen dok ga lešinari nisu do kostiju pojeli... Inače, radnici koji su radili na egipatskim piramidama bili su plaćeni pivom. Dnevnica je iznosila četiri litra ovog dragocenog napitka.
Pivo se, pored gašenja žeđi, koristilo tokom religijskih ceremonija ali i za lečenje. U drevnom Egiptu pivo se prepisivalo za lečenje različitih bolesti a isto tako i darovalo faraonima ili bogovima kao žrtveni dar. Vekovima kasnije zabeleženo je da se pivo pilo i na Rimskom dvoru.
U vreme starih Inka, devojčice od osam do deset godina žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople vode, od čega bi za par nedelja nastalo pivo.
Prava ekspanzija piva počela je sa hrišćanstvom. Tadašnji pivari bili monasi a pivare manastiri koji su pivo pravili za svoje potrebe ali i za trgovinu. Upravo zato su mnogi sveci proglašeni za zaštitnike pivara kao što su sveti Avgustin, sveti Luka Evanđelist i sveti Nikola...
Proizvodnja u manastiruKao najstarija pivara na svetu pominje se Vajenštefan. Nemci su još u benediktanskom manastiru istog naziva, osnovanom 740. godine, usavršavali pravljenje ovog napitka. Zvanična proizvodnja počela je 1040. godine. Što se tiče Srbije, prve male pivare zidane su na Dorćolu 1.718. godine. Prva velika pivara otvorena je u Pančevu 1722. godine, a od svog rođaka preuzeo je i proslavio deda Đorđa Vajferta, poznatog industrijalca, koji je osnovao Beogradsku industriju piva. |