Šta bi se dogodilo sa planetom nakon nuklearnog rata?
Stručnjaci su svesni činjenice da na Zemlji postoji veliki broj nuklearnog naoružanja, i odlučili su da urade eksperiment uz pomoć kojih bi saznali kakve bi bile posledice.
Grupa naučnika je odlučila da uz pomoć kompjutera izvrši eksperiment u kom je učestvovalo 100 nuklearnih bombi, u zamišljenom ratu između Indije i Pakistana, kako bi dobili odgovor na pitanje “Šta bi se dogodilo sa planetom nakon nuklearnog rata?”. Rezultati su zastrašujući!
Naučnici su uz pomoć kompjutera posmatrali kakav bi bio ishod imitacije regionalnog nuklearnog rata između Indije i Pakistana u kom svaka strana baci po 50 15-kilotonskih bombi. Nakon toga, iskorišćeni su kompjuterski modeli kako bi se ispitale posledice po okolinu, a predviđanja su poprilično dramatična i sumorna.
Došlo bi do otpuštanja pet megatona prašine (odnosno ugljenika) u atmosferu zbog čega bi se blokiralo Sunce, usledila bi kiša puna prašine koja bi uništila ostatak čovečanstva, a temperatura Zemlje bi počela da opada i došlo bi do smrtonosnih mrazeva, nakon čega bi usledila glad na globalnom nivou.
Nakon dobijanja odgovora na svoje pitanje, stručnjaci su shvatili da bi posledice nuklearnog rata bile katastrofalne i smrtonosne za milione ljudi na planeti, i nadaju se da će njihovi rezultati ohrabriti svetske sile poput SAD-a i Rusije u otpočinjanju razgovora u kom bi shvatili koliko je nuklearno oružje opasno po čovečanstvo.
- Poznavanje uticaja 100 malih nuklearnih bombi bi trebalo da motiviše sile da eliminišu više od 17.000 nuklearnog oružja, koliko danas postoji – zaključili su naučnici.
Pogledajte kako bi se rezultati nuklearnog rata odrazili po planetu u godinama nakon njegovog prestanka:
Nulta godina
Pet megatona ugljenika otpušta se u atmosferu što zaklanja sunčeve zrake i planeta počinje da se hladi, a crna kiša ubija na milione ljudi.
Prva godina
Prosečna temperatura na Zemlji pada za jedan stepen Celzijusovih.
Druga godina
Sezona rasta useva skraćena je za 10 do 40 dana i nastupa glad na globalnom nivou.
Peta godina
Zemlja je u proseku za 1,5 stepen hladnija nego prvog dana, ujedno i hladnija nego što je to zabeleženo u proteklih 1.000 godina, a padavine bi se smanjile za 9 odsto. Ozon je tanji u proseku za 25 odsto, povećava se UV zračenje, a mogućnost za dobijanje raka kože je uvećana za 80 odsto.
Deseta godina
Ozon se postepeno oporavlja i tanji je za samo 8 odsto nego što je bio pre rata.
Dvadeseta godina
Planeta počinje polako da se zagreva i samo je za pola stepena hladnija nego što je njena prosečna temperatura danas.
Dvadesetšesta godina
Broj padavina raste na 4,5 odsto što je opet manje nego što je to danas slučaj.
Nadamo se da će sve svetske sile koje poseduju nuklearno oružje konačno shvatiti kolika je njegova stvarna opasnost i uništiti ga.
