Od razmišljanja u Srbiji nema vajde
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru. Pročitajte šta je Radoje Domanović napisao davne 1902. godine u satiri "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola".
"Kod nas ima ljudi na vrlo velikim položajima koji ništa ne misle, a u naknadu za to, ili možda iz drugih razloga, počeo je razmišljati jedan običan seljački vo, koji se ništa ne razlikuje od ostalih srpskih volova. Bog će znati šta je bilo da se taj genijalni brav odvaži na tako drsko preduzeće, mišljenje, jer se dosad dokazalo da se od tog nesrećnog zanata u Srbiji moglo imati samo štete. Hajde, recimo, da on, jadnik, u svojoj naivnosti i ne zna da se u njegovoj postojbini ne rentira taj zanat, te mu to nećemo pripisivati u naročitu građansku kuraž, ali, ipak, ostaje zagonetno što baš vo da misli, kad on niti je birač, ni odbornik, ni kmet, niti ga je ko izabrao u kakvoj volujskoj skupštini za poslanika, a ako je grešnik sanjao da u kakvoj volujskoj zemlji bude ministar, onda bi, naprotiv, trebalo da se vežba kako će što manje misliti, kao što to čine neki ministri u nekim srećnim zemljama..."
(Radoje Domanović u satiri "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola", 1902.)
