Nemac doktorira na srpskom seljaku

Od mrskog Švabe do roda rođenog ili kako je Nemac Andrej Timan omekšao starinu Ostoju Novakovića radeći doktorat o srpskom seljaku.

Nemac iz Berlina Andrej Timan (32) upustio se u neobičan poduhvat: doputovao je u Donju Trepču kod Čačka da bi uradio doktorsku disertaciju posvećenu srpskom seljaku.

Kada se pre dva meseca obreo u ovom selu, najmanje oduševljen je bio starina Ostoja Novaković (98), u čijem domaćinstvu se smestio Timan. Deda Ostoja je u životu imao veoma rđava iskustva sa Andrejevima, pa je Nemca gledao sa podozrenjem. Ipak, vreme je pokazalo da je Andrej vrlo vredan momak, da nije ni nalik na one koje je pre mnogo decenija upoznao deda Ostoja i da je u Donju Trepču došao iz mirnodopskih, odnosno naučnih razloga.

Dobar i u kafani Andreja hvali i Milanko Popović (58) u čijoj kući često boravi. - Ma, kao da je naš! Eto, naučio čovek da radi seljačke poslove za mesec dana i to bolje nego što rade neki naši. Kada je došao nije znao ni reč srpski, a sada skoro i da ne porepoznaš da nije iz Donje Trepče. I onako, brate, momak na mestu po svim pitanjima, kao jabuka. Mnogo učen čovek a prvi je da pomogne kada se nešto radi, prvi je na utakmici našeg fudbalskog kluba, ide na svadbe, ispraćaje, krštenja, sahrane... interesuje ga sve i svaša, a boga mi, dobar je i u kafani - dodaje i Milinko Gojković, drugi komšija.

Timan je inače magistar antropologije.
- U Donju Trepču sam došao zahvaljujući prijateljima iz Beograda koji su mi preporučili da boravim u domaćinstvu dede Ostoje koji u kući živi sam, ali sam se već na prvom koraku susreo sa jednom veoma važnom crtom srpskog seljaka. Naime, kada je deda čuo da sam Nemac nije hteo ni reč da progovori sa mnom, jer je odranije imao loša iskustva sa nekim mojim sunarodnicima. I tako, terao je inat nekoliko dana, ali je posle popustio i sada smo kao rod rođeni - priča Timan.

On dodaje da je bilo slično i sa drugim meštanima sela, ali se i to promenilo.
- Sada ne mogu da prođem kroz selo, a da me domaćini ne svrate na rakiju, kafu i razgovor. U početku mi je i nepoznavanje srpskog jezika bio veliki problem, ali sam se toliko trudio da sam jezik naučio za mesec dana. Istina, još uvek ne govorim baš gramatički ispravno, omanem u padežu i akcentu, ali vremenom ću i to ispraviti - kaže mladi naučnik, koji pored ruskog, poljskog i bugarskog sada govori i srpski jezik.

 Mada rođen u istočnom delu Berlina, Andrej se trenutno ni po čemu se ne razlikuje od ostalih seljana.

- Berem kukuruz, već sam pripremio drva za zimu, berem jabuke, ostavljam zimnicu, hranim stoku, čistim štalu, spremam se da pečem rakiju... a kada završim poslove u domaćinstvu dede Ostoje, onda pomažem komšijama, najčešće porodici Milanka Popovića koja mi je veoma interesantna, jer u njegovoj kući pod istim krovom žive čak četiri generacije.

Timan ističe da "već sada mogu da kažem da sam zadivljen načinom života na srpskom selu, oduševljen sam ljudima, njihovom dobrotom, a posebno sam iznenađen time koliko su srpski seljaci radni ljudi".

- Prosto sam impresioniran njihovom dovitljivošću, koji se snalaze na najrazličitije načine da prežive nedaće, pa i ovu ekonomsku krizu, a posebno me oduševljava odnos prema starim osobama i deci -naglašava rođeni Berlinac.

Otvorena vrata Pred zimu Andrej Timan će verovatno promeniti porodicu u Donjoj Trepči u kojoj će živeti narednih godinu i po dana, koliko mu je potrebno da prikupi građu za svoju doktorsku disertaciju. Za razliku od svog dolaska kada deda Ostoja nije hteo sa njim da zbori, sada su Andreju sva vrata otvorena. - Ta otvorena vrata, zapravo, govore mnogo o veličini srpskog seljaka i njegovoj gostoljubivosti. Ostaću ovde još neko vreme, ali i posle toga ću, to je sasvim sigurno, biti čest gost mojih komšija iz Donje Trepče - ističe Timan.