Srpski đavo - hromi bog tame

Nijedan demon nema tako bogatu istoriju i raznorodno poreklo kao što ga ima đavo. Nastao još u paganska vremena, srpski đavo je navikao da se kreće u družini, koja nekad ima starešinu, a nekad nema. Isto je i u islamu, gde je pojedinačni đavo manje popularan nego skupina đavola, šejtana.

Savremeni srpski đavo je po izgledu i po delatnostima, a one nisu uvek loše, zaista verna slika starosrpskog vrhovnog boga. On je hrom, ali je takođe večiti putnik (Ilustracija)

 

Predstave o đavolu su brojne i često protivne jedne drugima, i na njih je dosta uticala Biblija. Hrišćanski đavo, nekad zvan Sotona, drugi put Lucifer, protivnik je božji, neprijatelj čoveka, sušti greh i zlo. Potekao je iz iranske religije, a hrišćanima je došao iz Novog zaveta, ali i iz narodne tradicije. Narodom se najčešće širio putem ikona i fresaka po crkvama i manastirima. Takav đavo se javlja i u srpskim verovanjima i umotvorinama koje su nastale pod uticajem crkve.

Na stvaranje predstave o đavolima uticao je i manihejizam, drevni takmac hrišćanstva, koji je propovedao persijski filozof Manije, nastojeći da stvori jedinstvenu religiju od učenja Zaratustre, Bude i Hrista. Ovakav đavo je takođe suprotnost Bogu svetlosti i dobra, s tom razlikom da je sa Bogom ravnopravan. Otuda se u narodnom pričanju pominje da je đavo ponekad božji brat, koji ga u pronicljivosti povremeno čak nadmašuje.

Ipak, na srpskog đavola je najviše uticala stara slovenska religija, i on je preuzeo mnoge osobine koje je ranije imao starinski vrhovni bog Crnobog, najtajanstveniji od svih, bog tame. Ličnost ovakvog đavola koji je protivnik božji i izvor svakog zla, krvnik ljudski od početka, ali koji je u isto vreme veoma moćan da se smatrao Bogom na zemlji, došla je hrišćanskoj crkvi kao poručena u borbi protiv vere u Crnoboga, koja se teško napuštala u narodu. Prebacila je na đavola sve njegove poslove i da ga na taj način ga postepeno ocrnila i na kraju uništila.

Savremeni srpski đavo je po izgledu i po delatnostima, a one nisu uvek loše, zaista verna slika starosrpskog vrhovnog boga: on je gospodar donjeg sveta i zato je crne boje, kao i svi ostali podzemni demoni. On je hrom, ali je takođe večiti putnik, pa se za đavola kaže da "nikako ne stoji na jednom mestu", isto kao što je i Crnobog bio na večitom putu. Đavo ima neizmerna blaga, i prema svojoj volji ga razdeljuje, kao što je to činio i stari slovenski bog. Prvi je načinio vodenicu, i rado se bavio kovačkim zanatom, a naročito se đavo dobro razume u lekarstvo, pa se u narodu verovalo da su đavoli učili pojedine ljude da leče.