Bebe koje se igraju hranom su pametnije
Verovali ili ne, bebe koje vole da se igraju hranom i da svojim obrokom gađaju predmete oko sebe, zapravo na taj način ispoljavaju svoju radoznalost za istraživanjem sveta oko sebe i nalaze se na dobrom putu da jednog dana postanu genijalci. Naučnici s Univerziteta u Ajovi utvrdili su da neuredna deca uče brže od svojih vršnjaka koji nisu skloni ovoj vrsti nepodopština.
Tim istraživača na čelu s profesorkom psihologije Larisom Samuelson, testirali su mališane stare svega 16 meseci i došli do zaključka da kad dete određenom vrstom hrane pogodi neki predmet, ono zapravo brže zapamti ime namirnice i pre počne da je izgovara.
Ovo je posebno važno, jer se pokazalo da deca lakše pamte predmete i pojave koje su po svojoj suštini stalni i nepromenljivi. Primer za to su “mama”, “tata”, “kašika”, “jabuka”. Međutim, stvari koje su amorfne, odnosno menjaju svoj oblik u odnosu na ono u čemu se nalaze, za decu predstavljaju veliki problem.
Manje reda, više znanjaZaključak istraživanja objavljenog u listu “Developmental Science” je da su deca koja se igraju hranom sposobnija i voljnija da brže uče i lakše usvajaju nova znanja. |
Mleko i jogurt isti na oko
Tečnosti poput mleka, soka ili vode su odličan primer, jer bebe teže shvataju da je mleko mleko, bilo da je ono u činijici, bočici, tetrapaku ili na plafonu. Takođe, ona na osnovu čula ukusa mogu da shvate razliku između mleka i jogurta, ali “na oko” im ova dva napitka izgledaju isto. Zato je neophodno pustiti ih da se igraju s tečnostima i papicama, da bi ona brže razumela suštinu ovih pojmova.
Do ovih saznanja naučnici su došli tako što su testirali šesnaestomesečne bebe. Davali su im hranu, za koju izmislili potpuno nova imena. Ona deca koja su mirno pojela svoj obrok, zapamtila bi ime samo na osnovu ukusa i izgleda u posudi u kojoj je posluženo. Kada bi im ista hrana bila ponuđena u tanjiriću drugačijeg oblika ili prosuta po stolu, ona ne bi znala o čemu je reč.
Za razliku od njih, mališani koji su se igrali i rukama razbacivali hranom, više bi naučili o tome kakva je određena namirnica “na dodir”, što im je olakšavalo da je lakše prepoznaju i u potpuno drugačijem kontekstu.
