Bojana Danilović, "naopaka" devojka
Bojana Danilović čita, piše i crta naopako, puzala je unazad, prohodala je unazad, a zahvaljujući neurologu Danici Mijović bila je 2003. i 2010. na ispitivanjima u Americi.
Mnogi od nas svet u kome živimo, u kome zlo pobeđuje dobro, nepravda lomi pravdu, laž satire istinu, nesposobni sapliću sposobne, doživljava na svoj način u zavisnosti od obrazovanja, morala, savesti, vaspitanja... jedino ga dvadesetosmogodišnja Užičanka Bojana Danilović vidi na svoj, jedinstven i možda pravi način - obrnuto i naopačke, jer ovaj svet je odavno poludeo.
Bojana je medicinski fenomen i za njen, za nju sasvim normalan pogled na svet, a za sve nas obrnut, zainteresovani su najveći svetski stručnjaci, čak i mnogi nobelovci, koji su se okupili oko neurologa Danice Mijović, rođene Beograđanke, koja je studirala u Americi i tu ostala. Kad poželi da pročita knjigu ili novine Bojana ih okrene za 180 stepeni, a isto to radi i kad hoće nešto da napiše. Piše iz donjeg desnog ugla nalevo ka vrhu papira.
- Kod mene je od rođenja krenulo naopako. Iz majčinog stomaka umesto glave prvo su izašle noge. Rođena sam kad je majka bila u osmom mesecu trudnoće. Porođaj je bio težak, jedva smo majka i ja ostale žive. Majci su rekli da ću imati problema sa kukovima i da neću noći da hodam. Puzala sam unazad, hodala sam unazad. Tek u trećoj godini sam prohodala. Do trećeg razreda osnovne škole nisam pisala normalno. Jedan dan sam vežbala u sobi i počela sam da pišem s desna na levo i odozdo na gore. Učiteljica i majka su to pokušale da isprave, ali nisu uspele i ja sam tako nastavila da pišem. Isti problem je bio i sa čitanjem i crtanjem. Naopako pišem i crtam. Zbog mene je majka napustila posao - priča Bojana.
Dijagnoze psihijatra
Deca su joj dala nadimak Naopaka Bojana i tako je i danas zovu, a imala je problema i sa nastavnicima i profesorima.
- Pravili su mi probleme u osnovnoj i srednjoj školi, jer su nastavnici mislili da hoću da skrenem pažnju na sebe. Slali su me kod psihologa i psihijatara. Oni su mislili da sam ljubomorna na mlađu sestru pa sam se nagutala lekova bez potrebe, jer su mi lekari davali bezvezne dijagnoze.
Posle jednog teksta u novinama dobila je poziv od neurologa Danice Mijović da otputuje u Boston.
- Bila sam u Americi 2003. i u oktobru 2010. godine na ispitivanju. Doktorka Dragica i njen suprug ukazali su mi neizrecivo gostoprimstvo. Brinuli su o meni kao o svojoj ćerki. Vodili su me na Harvard i na MIT univerzitet. Vrlo sam im zahvalna - kaže Bojana.
Naučnici sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa i sa Harvarda njeno stanje su opisali kao "fenomen prostorne orijentacije".
- Rekli su mi da su videli slučajeve ljudi koji pišu onako kako ja vidim stvari, ali da nikad nisu videli slučaj poput mog - kaže Bojana Danilović.
Dijagnoza još nije uspostavljena, Bojana je sa znatiželjom očekuje, a postoji mogućnost da opet otputuje u Boston.
- Sarađujemo i dalje. Između 2003. i 2010. godine doktorka Dragica je dolazila u Beograd gde su me pregledali u bolnici "Sveti Sava" i u bolnici "Sveti Vid". Rekli su mi da imam drugačiju percepciju.
Nikad za volanom
Doktorka Dragica je 2011. godine poslala pismo sa preporukom gradonačelniku Užica i Bojana je u septembru 2011. počela da radi u Gradskoj upravi.
- Izuzetno sam zahvalna bivšem gradonačelniku Jovanu Markoviću što me je primio na posao, jer je u današnje vreme velika nezaposlenost. Zahvalna sam i sadašnjem gradonačelniku Saši Miloševiću što mi je produžio rad na određeno vreme. Sada radim u nabavci i u manjem kontaktu sam sa strankama.
Bojana je u početku radila na overi dokumenata i tu je imala problema.
- Prijavljivale su me stranke kod načelnika Petra Vujadinovića da namerno okrećem dokumenta, ali on mi nikada nije uputio ružnu reč ni prekor.
Završila je Višu školu, po obrazovanju je menadžer i omiljena je među kolegama u Gradskoj kući. I kada piše SMS poruke ekran je dole, a tipke su gore.
- Imam problema u snalaženju u prostoru. Zato mi nisu preporučili da polažem vozački ispit. Ne idem sama naročito na mesta na kojima nisam bila ranije.
Bojana je tiha, smerna i lepo vaspitana. Na naše pitanje da li bi nam ispričala neku anegdotu, stidljivo je odgovorila:
- U kafiću sam sedela sa drugaricama i priđu nam momci i kažu da sam naopako okrenula novine koje sam čitala. Posle toga pozovu konobara i naruče piće za "naopake devojke".
Medijska slika
|
