VIDEO: Kako je držati nečiji mozak u rukama 
Bredli Vojtek, profesor neuronauke na Univerzitetu u San Dijegu, napisao je u svom blogu impresije dugogodišnjeg rada sa mozgovima. Donosimo odlomak njegovih razmišljanja o ovom organu za razmišljanje koji je bukvalno držao u rukama.
"Smatram da bi odgovor na pitanje kako je to držati mozak prvi put u sopstvenim rukama trebalo da bude dubokouman, prosvetljujuć, da me prikaže skromnim i bojažljivim, ali sećam se samo da sam mislio na to koliko je težak. Godinama sam slušao da je mozak težak oko 1,3 kilograma, ali stvar koju sam držao bila je mnogo teža. Ispostavilo se da je ljudski mozak veoma osetljiv, mekan i ljigav. Bez hemijskog učvrščivača nemoguće ga je podići, a da ne isklizne, nemoguće je izvesti disekciju, upravo ova procedura ga učini težim.", rekao je Bredli Vojtek.
Tokom godina držao je mnogo mozgova u rukama u raznim prilikama – prilikom podučavanja neuroanatomije na Univerzitetu Berkli, do javnih izlaganja.
"Gledao sam živog pacijenta kako leži budan dok mu se operiše mozak. Video sam mozgove izvađene iz lobanje i rasecane kako bi se odredio neuropatološki nalaz. Sedeo sam sa kolegom kada je utrčala sestra sa komadom mozga pacijenta koji je tog trenutka pod nožem, kako bi joj on dao mišljenje. On bi mi se izvinio, da bi konstatovao maligni tumor", navodi Vojtek.
Kao i većina iz branše, on ima veliko iskustvo sa direktnim posledicama koje neuroni imaju na zloćudno ponašanje mozga drage osobe.
- Teško mi je da stojim sa mozgom u ruci, u neprijatnom zadahu, a da ne budem dirnut onim što se događa. Činjenica da u ruci držim nešto što je do pre nekoliko nedelja bilo celokupno biće. Ona najmanja zavist, svaka nesigurnost i strah, sva nada, sreća i zadovoljstvo – zaključio je neurohirurg.
