Zmajevi vole device
Srbi su od davnina verovali u zmajeve, koji su najpre bili samo ogromne krilate zmije, o čemu govori i poreklo njihovog imena. Veruje se da obična zmija može da postane zmaj ukoliko je čovečje oko nije videlo devet godina, ali se od zmije razlikuje ne samo po krilima, nego i po tome što može da bljuje vatru iz usta ili iz samog tela.
Zmajevi mogu da budu i ognjeni ljudi, pa je tako i jedan stvarni srpski junak despot Vuk Grgurović Branković, unuk poslednjeg vladajućeg despota Đurđa od Smedereva, u narodu dobio nadimak Zmaj Ognjeni Vuk. Veruje se da zmajevi mogu da se pojavljuju i kao ognjena tela, tako da Srbi, kao i Česi i Nemci, veruju da su meteori i zvezde padalice zapravo ovi demoni.
Zmajevo objavljivanje je teško izdržati: prate ga snažna svetlost, grmljavina, sevanje, tutnjava, zemljotres i vrlo jak vetar. Od njegove rike trese se zemlja, kao u čuvenoj narodnoj pripoveci "Baš čelik". Gromovi najjače biju kada se zmajevi sastaju sa vilama. Pun vatre i sa sposobnošću da leti, zmaj može da bude veoma opasan. Kad poželi da sleti, pada u jezero. Inače, ako bi pao na suvo kopno, "cio bi se svijet od njega uždio". Zato tamo gde zmaj padne nastaje suša i usevi propadaju, pa se zmaj progoni magijom.
Zmaj kao i njegova rođaka aždaja živi u velikim vodama. Najviše voli jezera, ali može da se nastani i u pećinama i jazbinama. Odgovaraju mu nepristupačne planine, ili još pre, "čardak ni na nebu ni na zemlji", u oblacima. Baš na takvom mestu živi soko koji se pretvara u mladića, u narodnoj pesmi "Dijete Jovan i ćerka cara Stefana". Soko je zapravo zmaj, što dokazuje način na koji se pojavljuje: "Sva se kula iz temelja ljulja, od sokola svjetlost udarila". Odatle se vidi i da je zmajev najpoznatiji stan na Balkanu vrh planine Jastrebac.
Zmaj je veliki ljubavnik. On dolazi "čistim ženama i devojkama", što znači, ženama udatim ali čestitim, ili devicama, grabi ih i odvodi u svoje stanište. Naročito rado bira careve kćeri, i u tome je rođak starogrčkim bogovima.
Ženska čistota je zakon u religijama kada je reč o supruzi ili dragani bogova. Otuda je i propis u Srpskog pravoslavnoj crkvi da sveštenik sme da se oženi samo devojkom, a ne raspuštenicom ili udovicom, a da u slučaju brakolomstva mora da zatraži razvod braka.
Zmajeva otmica je iz predanja ušla i u narodni život, pa je u južnoj Srbiji dugo važio običaj da nevesta uoči venčanja mora da spava između majke i posestrime, da je ne bi odneo zmaj
