Sudija za kojim uzdišu fudbaleri
Kad se u derbiju Srpske lige između domaće Jošanice i Pobede iz Beloševca pojavila uz aut-liniju Gradskog stadiona u Novom Pazaru pomoćni sudija Aleksandra Kojović iz Užica, odmah je izazvala buru aplauza, uglavnom muškog dela publike, ali i radoznale poglede i aplauze fudbalera kojima je sudila. Tokom cele utakmice oči najvećeg dela publike, umesto na fudbalere, bile su uprte u Aleksandru.
Aleksandra sudi muškarcima u Zapadnoj grupi Srpske lige i ženama u Prvoj i Superligi Srbije. Često je i glavni sudija na utakmicama mlađih kategorija. Od 2011. godine nosi znak FIFA, što je, kako kaže, bila kruna njene fudbalsko-sudijske karijere.
Zbog posla u BeogradAleksandrina druga velika ljubav je medicina. Da bi napredovala u poslu, nedavno se iz Užica, gde je radila kao medicinska sestra, preselila u Beograd i zaposlila se u Domu za stara lica. Želi da pomaže starijim i nemoćnim ljudima i usavršava se i u ovoj oblasti. Svakog vikenda putuje u Užice, a subotom na utakmice. Ima momka koji kao i ona mnogo voli fudbal, želja joj je da, kad za to dođe vreme, postane i majka. |
- Ne smetaju mi komentari da je suđenje fudbalskih utakmica "muški posao", za razliku od mojih kolega muškaraca, mene publika ne psuje i ne zviždi mi, a i igrači uglavnom nemaju primedbe na moje odluke. Ako nekad i pogrešim, ponašaju se džentlmenski i samo se nasmeše. Trudim se da se pred svaku utakmicu dobro pripremim, da se maksimalno skoncentrišem, da sve vidim i da budem nepristrasna - priča Aleksandra.
Ne slaže se sa mišljenjem većine da suđenje fudbalskih utakmica nije za žene.
- Kao i u svakoj drugoj oblasti života i u suđenju je: ili umeš ili ne umeš da radiš. Pol nema nikakve veze sa poslom kojim se bavim, srećna sam što kontrolori, a i akteri fudbalskih utakmica nemaju primedbe na moje suđenje i što se sve više mladih devojaka iz Srbije opredeljuje za fudbalskog sudiju - priča ova mlada Užičanka, po zanimanju medicinska sestra.
Hiljadu obožavalacaNavijači Jošanice i Novog Pazara jedva čekaju da Aleksandra ponovo dođe u ovaj grad kako bi uživali u njenoj lepoti, energičnosti i korektnom suđenju. Očekuje se da će uskoro ponovo suditi ovdašnjem srpskoligašu i da će samo zbog nje doći bar 1.000-2.000 ljudi. |
Ljubav prema fudbalu i suđenju preneli su joj otac Miloš, nekada savezni fudbalski sudija, i brat Nebojša koji se, kao i ona, punih 11 godina druži sa sudijskom pištaljkom. Aleksandra je, kao i sve mlade fudbalske sudije, počela od zonskih i okružnih liga, koje je najteže suditi. U početku joj nije bilo svejedno kada bi iz publike dobacivali: "Idi kući, kuvaj ručak", ali je i najtvrđe derbije uspevala da bez greške dovede do kraja. To joj je omogućilo da skoro svake godine napreduje i da zakuca na vrata Prve lige i Superlige Srbije, već je sudila i neke internacionalne utakmice i turnire u Letoniji i Moldaviji.
Uverena je da će vrlo brzo doći dan kada će suditi Crvenoj zvezdi i Partizanu, sanja da sudi Barseloni, Milanu, Bajernu, Mančesteru.
- Uzor mi je Milorad Mažić, od početka karijere negovala sam njegov stil suđenja, ne dozvoljavam grubu igru, svađu, niti bilo kakve prigovore. Kad imate svoj stav, kad se držite fudbalskih pravila i poštenja i kada ne tolerišete nesportsko ponašanje, brzo svi vide sa kim imaju posla i onda vas uvažavaju svi na terenu - kategorična je Aleksandra.
Delegat na utakmicama i instruktor suđenja Muhamed Bihorac kaže da u zonskoj ligi zapadne Srbije muškarcima "sudi" još desetak devojaka koje odlično obavljaju svoj posao.
- Aleksandra ima najduži staž, korektna je i maksimalno kvalitetno obavlja svoj posao, već je veliki profesionalac i mogla bi da sudi i utakmice Superlige ili evropska takmičenja - ističe Bihorac.
