Zvezdina značka iz 1945.

Ivan Stošić iz Jagodine poseduje kolekciju od 30.000 isključivo emajliranih značaka, ima 1.000 značaka fudbalskih klubova iz Argentine, više od 1.500 iz Portugala i oko 300 iz Brazila.

Pasionirani kolekcionar fudbalskih značaka

 

Falerizam, filatelija, kao i kolekcionarstvo raznih drugih stvari nekada je bio omiljeni hobi velikog broja Jugoslovena. S razvojem tehnike i ubrzanim načinom života, a možda i promenom interesovanja novih generacija, ovakvih kolekcionara je sve manje.

Jednog faleristu, koji ima impozantnu kolekciju značaka fudbalskih klubova, federacija i značaka sa svetskih prvenstava u fudbalu pronašli smo u Jagodini. Reč je o Ivanu Stošiću, diplomiranom mašinskom inženjeru u penziji, rodom iz Priboja kod Vladičinog Hana. Kada je otišao u penziju Ivan se preselio u Split, gde mu je posle rata ostala porodica, a u Jagodinu dolazi povremeno.

- Moj otac Milojko i majka Jelica bili su prosvetni radnici, pa smo se u Jagodinu doselili kada sam imao sedam godina. Uvek sam bio sakupljač. Prvo su to bili klikeri staklenci, potom crno-bele sličice sa segmentima iz utakmica, pa šibice. Prvu ozbiljniju kolekciju činile su poštanske markice. Pošto mi je ujak bio direktor Seizmičkog saveza, imao je markice iz celog sveta. On mi je prvi doneo lupu, album i knjigu o tome kako ih treba sakupljati. Tako sam napravio kolekciju od desetak hiljada markica - priča Ivan Stošić za "Vesti".

Kada je bio poslednji razred jagodinske gimnazije, primetio je da njegov drug iz klupe Miodrag Nedeljković za vreme časa neprestano gleda nešto ispod klupe. Onda mu je pokazao veliki beli koverat s oznakom fudbalskog kluba Real Madrid. Ivan ga je pitao kako ih je dobio, a Miodrag mu je rekao da je pisao klubu i da su mu poslali. Pošto se Ivanu to učinilo zanimljivim, on je prvo pismo poslao FK Sarbriken iz Nemačke. Danima je čekao poštara, a kada je on konačno doneo koverat, nije bilo veće sreće od Ivanove.

- Dok sam studirao u Beogradu, nastavio sam da pišem fudbalskim klubovima po celom svetu. Tako sam upoznao Kostu de Silva, vrsnog kolekcionara iz Portugala, koji je sarađivao sa firmom koja je izrađivala značke. On bi mi poslao 30 značaka stranih klubova. Izdvojio bih sebi 10 najboljih, a potom bih se našao sa starim kolekcionarima iz Beograda koji su bili gladni značaka stranih klubova, kojima bih ponudio ostatak. Za njih bih dobio 60 značaka naših prvoligaša. Te značke bih poslao Kosti, a on bi mi opet poslao druge značke. I tako je moja kolekcija rasla geometrijskom progresijom - otkriva nam Ivan svoju tajnu.

On je sarađivao i sa Argentincima, Portugalcima i Brazilcima, pa nije ni čudo što u njegovoj kolekciji od 30.000 isključivo emajliranih značaka, najznačajnije mesto zauzimaju baš primerci iz ovih zemalja. Ima 1.000 komada značaka fudbalskih klubova iz Argentine, preko 1.500 iz Portugala i oko 300 iz Brazila.
 

Pošto je zvezdaš, najdraža mu je prva značka kluba za koji navija iz 1945. godine, ali Ivan priznaje da su po kvalitetu i dizajnu najlepše značke iz Portugala i Brazila.

- Po kvalitetu i vrednosti kolekcije bio sam među prvih pet kolekcionara u bivšoj Jugoslaviji. Sada u Srbiji samo Voja Gajin iz Novog Sada ima bolju kolekciju od mene. Ali, on je prodao babinu kuću da bi od jednog Beograđanina koji je živeo u Austriji kupio njegovu vrhunsku kolekciju od 55.000 značaka. U ono vreme jedna značka iz te kolekcije, koju su činili predratni fudbal i austrijski klubovi, mogla je da se proda od 20 do 50 ondašnjih nemačkih maraka - objašnjava Ivan.

Neke duplikate je prodavao, naročito u vreme krize. Devedesetih godina kada je plata u Srbiji bila od 50 do 60 nemačkih maraka, on je za mesec dobijao 350 maraka. Značke je uglavnom prodavao Italijanima.