Automobil bez vozača

Kompanija Mercedes nedavno je u Štutgartu testirala najnovije tehnološko čudo - automobil bez vozača. Reč je o novoj generaciji modela mercedes benc S klase, opremljenoj sistemom autonomne vožnje Intelligent Drive.

PRVO VOZILO S MOTOROM: Pronalazač Karl Benc za upravljačem

Vozilo je uspešno prešlo put od 100 kilometara čuvenom Bertinom stazom, u uslovima realnog saobraćaja. Doduše, za svaki slučaj u automobilu je bio iskusni vozač, ali nije dirao ništa. Automobil je na svom potpuno automatizovanom putovanju morao da poštuje saobraćajne propise, staje na semaforima, kružnim tokovima, pešačkim prelazima, ali i da pronalazi rešenja za preticanja...

- Autonomna vozila posmatramo kao važan korak na putu ka vožnji bez saobraćajnih nezgoda. Ovakva vozila će obezbediti više komfora i bezbednosti za sve učesnike u saobraćaju - pohvalio se ponosni šef Mercedesa Diter Zeče. Kažu da njihov cilj nije da ukinu vozačima uživanje u vožnji. Ko želi, moći će da upravlja vozilom sam i u budućnosti.

Zamena za zapregu

Život bez vozačke dozvole je danas teško zamisliv. Samo u Nemačkoj, svake godine, milion i po ljudi izlazi na polaganje praktičnog dela vozačkog ispita. Pre ravno 125 godina se u toj zemlji, koja je iznedrila pronalazača automobila, prvi put se pojavilo nešto nalik na vozačku dozvolu, a ponosni vlasnik tog rukom ispisanog dokumenta bio je niko drugi do Karl Benc, Nemac, mašinski inženjer nemirnog duha, koji se nije zadovoljavao vođenjem neke obične firme. Čovek koji je u istoriju civilizacije ušao kao pronalazač automobila i po kome je i benzin dobio ime, morao je od tadašnjih vlasti u Manhajmu da zatraži posebnu dozvolu za prvu probnu vožnju svog "čuda na točkovima".

Karl Benc

Krajem leta 1888. godine, Benc je dobio to pismo čija je jedina svrha bila da preplašeno stanovništvo obavesti da više ne beži panično od modela 1 koji je ovaj Nemac uredno prijavio lokalnom Uredu za patente i za njega dobio 29. januara 1886. godine nostrifikat DRP broj 37.435 kojim se potvrđuje da je on "otac" prvog vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje.

Taj prvi automobil na tri točka bio je novorođenče sa motorčićem koji je imao jedan cilindar, zapreminu 958 kubika i 0,75 konjskih snaga, a razvijao maksimalnu brzinu od 16 kilometara na sat! Opisan je u zvaničnom odobrenju vlasti u Manhajmu kao "vozilo koje je potpuna zamena za konjsku zapregu".

Đavolski izum

Razumljiva su bila strahovanja, pa i panika kod onih koji su na gradskim ulicama ili duž lokalnih puteva, prvi put ugledali ovaj revolucionarni izum, tada još tricikl sa benzinskim motorom i električnim paljenjem, koji će ubrzo izmeniti istoriju čovečanstva. Nešto se bučno kotrljalo drumom, a nisu ga vukli konji, kako je to bio red tokom prethodnih milenijuma ljudske civilizacije. Rekosmo, maleni nije imao čak ni jednu konjsku snagu u svom slabašnom motoru.

Prva ga je provozala pronalazačeva supruga Berta Benc, koja je sa sinovima Eugenom i Rihardom smelo krenula na dalek put. Njena ruta je bila od Manhajma do Forchajma, što je iznosilo oko 104 kilometra. Energična Nemica je sa nejakim, ali bar donekle usavršenim modelom 3, prešla ovo rastojanje za 12 sati i 57 minuta! Danas se taj potez u svim turističkim bedekerima i sportskim analima naziva Memorijalna staza Berte Benc. Nije poznato sa koliko je muka ova gradska gospođa upravljala vozilom koje je imalo težak upravljač, velike točkove, a na putu su je čekale brojne opasnosti. Jedna od njih su bili seljaci na njivama koji su trčali za "đavolskim izumom", pa ih je valjalo već spominjanim odobrenjem vlasti ubeđivati da se ne plaše i ne nanesu štetu ovom triciklu bez upregnutih konja.

Gorivo iz apoteke

Pored svih nabrojanih nevolja sa kojima se suočavao vozač tog, za današnje prilike smešnog vozila, muka je bila i snabdevanje gorivom. Na deonici puta od Manhajma do Forchajma bila je tada samo jedna, uslovno rečeno, "pumpa". Naime, u gradiću Visloh je gradska apoteka za potrebe spomenutog pionirskog poduhvata gospođe Benc, promovisana u ni manje ni više - prvu benzinsku stanicu na svetu. Neustrašivu Bertu snabdela je petrolejom, koji se između ostalog u to vreme koristio za lampe, ali i za uništavanje vaški u kosi.

Prvi vozački ispit

U arhivi francuskog automobilskog kluba (ACA) čuva se zapis o prvoj, pravoj vozačkoj dozvoli izdatoj 14. avgusta 1893. godine. Ako su komšije Nemci izmislile automobil i uveliko se vozikale okolo, Francuzi su ponosni na svoj vozački ispit, mada nema konkretnih beleški na šta je zapravo ličilo polaganje u vreme kada je vozilo sa motorom bilo prava retkost. "Kandidat za vozačku dozvolu na ispitu mora da pokrene vozilo, da njime upravlja i da ga zaustavi", objašnjava Kristijan Šoli iz ACA i dodaje da su u početku mogli da polažu samo muškarci stariji od 21 godine, dok je ženama to odobreno četiri godine kasnije. Prva se dozvole dočepala vojvotkinja Ana Rošešuar.

Slomljena ruka

Nije bilo lako prvim šoferima sa tadašnjim automobilima. To tehničko čudo nije se moglo pokrenuti ključem, već mučnim fizičkim radom. Posebnom polugom (kasnije prozvanom kurbla) ručno je paljen motor. To je bilo i opasno po vozača, jer se dešavalo da nekima ovaj startni zadatak slomi ruku. Od ondašnjih vozača se tražilo i da budu mehaničari, jer nije bilo radionica kraj puteva. Najčešće su morali da menjaju probušene gume, jer su drumovi bili posuti ekserima koji su ispadali iz konjskih potkovica.

Brzina do 12 km na čas

Prvi šoferi sa regularnom vozačkom dozvolom smeli su da "jurcaju" ulicama Pariza poštujući ograničenje - 12 km na čas. Deonicu od Ajfelove kule do Luvra prelazili su za 20 minuta. Zanimljivo je da se Bencov mališa prvi put pojavio u Francuskoj 1889. godine, kao nemački eksponat na Svetskoj izložbi u Parizu. Tržište je već bilo spremno jer su Francuzi tada imali najbolje puteve u Evropi, pa je i logično da se komšijski izum tamo brzo odomaćio. Nemci su bili i dalje sumnjičavi prema pronalasku svog zemljaka Benca, pa je njegovo vozilo model 3 prošlo nezapaženo na velikoj izložbi mašina u Minhenu održanoj godinu dana pre one u Parizu.

Kuma mercedesa

Mnogi naši čitaoci vlasnici su danas cenjenog automobila sa trokrakom zvezdom, ali je predistorija tog imena posebna, šira evropska priča. Ćerka Rahele i Emila Jelineka, rođena u Beču 16. septembra 1889. godine, krštena je pod imenom Mercedes. Kada se Emil već kao udovac preselio u Nicu, na Azurnoj obali, kupio je prvi automobil iz Nemačke i sa njim učestvovao na trkama, a prijavio ga je pod ćerkinim imenom - Mercedes. Godinama je beležio pobede, pa je 26. marta 1901. godine Mercedes zvanično zaštićen kao brend. Sa nepunih 40 godina, kuma mercedesa je umrla 1929. godine i sahranjena u rodnom Beču.

Karl Benc je kasnije u svojim memoarima napisao da je u tim pionirskim danima na pragu nove tehnološke epohe uz njega stajala samo jedna osoba - njegova supruga Berta, za koju kaže da je "uporna i hrabra". Takva je i njihova praunuka Juta, koja je u ovo novo vreme, godinama umesto savremenih automobila radije sedala za volan modela iz Muzeja Mercedes-Benc.

Otkud firma Dajmler-Benc? Karl Benc je znao za svog konkurenta Gotliba Dajmlera koji se u to oba takođe bavio pravljenjem automobila i to "sa četiri točka". Bili su konkurenti, a zanimljivo je da se njih dvojica nikada nisu zvanično upoznali. Nisu razgovarali čak ni 1897. godine, kada su bili glavne zvanice na istom skupu, kao osnivači Srednjoevropskog udruženja proizvođača motornih vozila. Tek 1926. godine su se njihove dve firme ujedinile u Dajmler-Benc, zahvaljujući naslednicima. Dajmler je umro 1900. godine, a Benc aprila 1929. godine.