Kako izgleda napiti se u Severnoj Koreji?
Sa lošim pivom, čudnim noćnim klubovima, pa čak i sa užasnim mamurlucima, noćni život Pjongjanga možda je jedina stvar u kojoj stranci mogu da pronađu barem malo normalnosti u ovoj izolovanoj zemlji. Novinar sajta "The Atlantic" krenuo je da proveri kako izgleda noćni život u glavnom gradu jedne od najzatvorenijih država na svetu...
Stojim ispred noćnog kluba "Egipatska palata" unutar hotela Jangakdo. U pitanju je mesto koje obećava sve prednosti bara, noćnog kluba, saune i servisa za masaže. Sve ove stvari usmerene su prema umornim i konstantno usamljenim osobama – što znači da je namenjen "isključivo strancima". Jedini problem jeste što je skoro ponoć i bar je zatvoren.
Dobrodošli u noćni život Severne Koreje. Iako podrum ovog hotela ima dve strane – jednu korejsku i jednu kinesku, druga strana je znatno "ljigavija". Razlog za zatvorena vrata kluba te večeri ležao je u činjenici da u hotelu nije bilo Kineza, a to je sa sobom nosilo još jednu činjenicu, nije bilo i prostitutki koje im pružaju usluge. Međutim, samo postojanje barova kao što je ovaj predstavlja znak opuštanja stiska vlasti, barem u Pjongjangu.
Privatno posedovanje kola je u porastu i iako ne možete videti velike guže kao u Pekingu, nije neuobičajeno na ulici videti po koji "audi" zatamnjenih stakala, koji je toliko omiljen kod zvaničnika iz Kine. U zemlji sada ima i preko dva miliona mobilnih telefona, navodno napravljenih u Severnoj Koreji, ali zapravo mnogi od njih prave se u Kini od strane kompanija kao što je Huavei i potom im se stavljaju etikete i poseban softver nazvan "Juche".
"Glavni hobi ljudi u Severnoj Koreji jeste je najverovatnije pijenje", smatra Sajmon Kokerel, koji je ovu zemlju posetio barem 100 puta kao turistički vodič.
"Ljudi ovde piju sve više jakog alkohola. Vlast u komunističkim zemljama vrlo često podržava proizvodnju alkohola kako bi ljudi bili srećni. Sve dok je režim na vlasti, ljudi će imati dozvolu da piju sve više i cena alkohola će biti sve niža i niža", objašnjava Leonid Petrov, stručnjak za Severnu Koreju sa Nacionalnog univerziteta u Australiji.
S obzirom na to da su očekivanja u vezi sa noćnim provodom i dostupnim alkoholom na najnižem mogućem nivou, većina turista je više nego srećna da plati 3,5 dolara za sve što nije užasnog ukusa.
Nije neobično ni videti ljude koji posle "državnih slavlja" ispijaju piva u lokalnim barovima. "Ljudi uglavnom posle pet kreću kući sa posla. Muškarci vrlo često svraćaju ovde pošto su svratili do kuće kako bi pili. Kasnije, njihove žene zovu bar kako bi pitale kada se vraćaju kući", izjavila je šankerica jednog od takvih barova.
Za strance su rezervisana unarepd odobrena mesta, mada su mogući i "mali izleti" u stvarnost Pjongjanga. Pijenje je ovde isto kao i u svakoj drugoj zemlji – ćaskanje i pričanje viceva. Iako je u pitanju prilično konzervativna kultura, pojedinih dana videćete ljude kako piju u javnosti.
Ovakva "slavlja" vrlo često uključuju pevanje pesama o vođi, ali ljudi uglavnom piju umereno. Šanse da ćete naleteti na neki zapadni hit vrlo su male. Umesto toga, ljudi ovde prave svoju muziku i članovi većine bendova koji postoje lično su odabrani od strane vlasti.
Čak i za zapijene žitelje Severne Koreje, postoji jako malo prostora za započinjanje svađe oko religije i domaće politike. Obe teme su van domašaja za većinu i zabranjene su, kao i postupci izazvani teškim opijanjem. "Ne sećam se da sam ikada čudo da je neko u pijanom naletu napravio haos širom Pjongjanga", tvrdi Kokerel.
Međutim, iako je vrlo lako okarakterisati narod Severne Koreje kao masu ispranih mozgova, mi ipak delimo brojne sličnosti sa njima. Jutro posle jedne rođendanske karaoke zabave, jedan od naših vodiča je bio neobično miran i tih. "Popio sam malo više sinoć", priznao je. "Zato sada imam mamurluk".
