U Atlantiku otkriveni vrtlozi nalik crnim rupama
Vrtlozi pronađeni u Atlantiku predstavljaju matematički ekvivalent crnim rupama, tvrde fizičari. U pitanju je ideja koja bi mogla da dovede do novih načina ljudskog razumevanja načina na koji morske struje prenose đubre širom okeana.
Crne rupe predstavljaju regione u kojima je gravitacija toliko snažna da ne dozvoljava ničemu da izađe iz njih, pa čak ni svetlu. Ove čudne kosmičke pojave otkriveni su početkom dvadesetog veka kao matematička rešenja jednačina generalne relativnosti, a naučnici su tek kasnije počeli da sakupljaju konkretne dokaze o njihovom postojanju.
Jedna od zanmimljivih stvari u vezi sa generalnom relativnošću je to što ista matematička rešenja mogu da se pojave i u drugim situacijama.
Poslednjih godina fizičari su otkrili kako da stvore "plaštove nevidljivosti" uz pomoć metamaterijala koji su skretali svetlost oko objekta.
Crne rupe upravljaju svetlom na isti način kriveći vreme i prostor. Zapravo, jednačine koje opisuju oba sistema formalno su identični. Upravo zbog toga, inženjeri su uspeli da korišćenjem metamaterijala stvore ekvivalente crnim rupama kako bi skretali svetlost.
Džordž Haler sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu i Francisko Vera sa Univerziteta Majami na Floridi otkrili su još jedan ekvivalent crnim rupama, ovog puta u svetu vrtloga.
Vrtlozi koji mogu da se stvore uzburkanim vodama predstavljaju prizor sličan onom koji ostavljaju crne rupe. Oni su pokazali kako svaka granica vrtloga u turbulentnoj tečnosti poseduje osobine koje ima i astrofizička crna rupa.
Ovo zanimljivo otkriće može da ima značajne implikacije na naše razumevanje načina na koji okeanske struje transportuju materijal. S obzirom na to da sve što upadne u crne rupe ne može da izađe, ovi vrtlozi mogu da transportuju materijal na veliku udaljenost.
Ovi rezultati takođe navode na mogućnost da u budućnosti možemo da naiđemo na još ekvivalenata crnih rupa na Zemlji.
