Ovako bi izgledao plan za slanje ljudi na Mars
Jedan od najbližih komšija Zemlje nalazi se na udaljenosti od 56 miliona kilometara. U pitanju je putovanje od 9 meseci. Roveri su sleteli na Mars, sonde su skenirale njegovu površinu, međutim, šta bi sve bilo potrebno da čovek hoda njegovom površinom?
BBC je upitao naučnike sa Kraljevskog koledža u Londonu da dizajniraju misiju koja bi astronaute odvela do planete – i nazad.
Letelica
Posadu treba zaštititi od svih opasnosti putovanja dugog devet meseci. Duži periodi provedeni u bestežinskom stanju izazivaju gubitak koštane i mišićne mase tako da bi letelica trebalo da ima veštačku gravitaciju tako što bi se rotirala tokom puta.
Štitovi bi umanjili, ali ne bi bili u stanju da u potpunosti eliminišu pretnju kosmičke i solarne radijacije.
Povodac
Povodac bi u suštini bio 60 metara dugačak čelični kabl koji bi povezivao letelicu za put i letelicu za sletanje kako bi obezbedio njihovo rotiranje.
Letelica za krstarenje
Posada bi prilikom poletanja bila u letelici za sletanje ali bi nakon poletanja, kada se nađu u Zemljinoj orbiti, prešli u letelicu za put. Dva vozila bi se potom razdvojila a povezivao bi ih čelični kabl. Kratko paljenje motora na obe letelice započelo bi rotiranje koje bi obezbedilo veštačku gravitaciju.
Sletanje
Kada bi brod stigao do orbite Marsa, dva vozila bi se ponovo spojila i posada bi mogla da se prebaci u letelicu za sletanje. Prilikom sletanja bili bi aktivirani posebni padobrani koji bi tebalo da dodatno uspore letelicu pri sletanju.
Preživljavanje puta
Tokom putovanja zdravlje posade bi bilo praćeno sa posebnim bežičnim senzorima, ali bi oni morali da se u potpunosti oslanjaju na opremu unutar broda i veštine koje poseduju u slučaju da se neko razboli. Dugo putovanje i zatvorenost unutar jedne prostorije mogu da uzmu svoj danak i kada je mentalno zdravlje u pitanju a kosmička radijacija bi predstavljala konstantnu pretnju.
Prizemljenje
Nakon dugih devet meseci u svemiru, posada bi se napokon našla na površini Marsa uz pomoć prilično standardnog sletanja naspram krajnje neobičnog puta. Prvim rečima izgovorenim na Marsu trebalo bi između 3 i 20 minuta da stignu natrag do Zemlje.
Istraživanje Marsa
Naučnici predlažu sletanje blizu ekvatora na Marsu gde su uslovi znatno povoljniji i gde je prosečna temperatura -30 stepeni Celzijusa. Posada bi živela u posebnom habitatu koji bi bio poslat pre njihovog dolaska u okviru misije bez ljudi. Tokom svog boravka astronauti bi izvodili brojne testove a on bi mogao da traje od 3 meseca pa sve do dve godine.
Povratak
Slanje letelice na Mars sa dovoljno goriva za povratak bilo bi previše skupo, tako da bi brod za povratak takođe bio poslat unapred. Poseban robot bi potom iskopavao led koji se nalazi ispod površine koji bi potom bio razdvajan na vodonik i kiseonik uz pomoć elektrolize. Ovo bi potom bilo korišćeno za stvaranje metana kako bi se obezbedilo gorivo da se astronauti vrate do vozila za put natrag koje bi se nalazilo u orbiti Marsa.
