Izumi koji su promenili svet
Vest o smrti tvorca kompjuterskog miša i prvih verzija elektronske pošte (e-mail), kao i programa za obradu teksta i interneta, inženjera Daga Engelbarta,podstakla je brojne redakcije specijalizovanih sajtova da podsete na izume bez kojih naš svet ne bi ovako izgledao.
Za mnoge izume se ne zna kada su i kako nastali, na primer sijalica na čijem pronalasku se radilo decenijama.
1. Proučavanje bakterija
Disciplina biologije koja se bavi proučavanjem bakterija, organizama koji se ne mogu videti golim okom, počela je da se razvija tokom 20. veka, a objedinjuje biologiju i inženjerske nauke. Vrše se eksperimenti kako bi se stvorile bakterije koje će eksplodiranjem u sudaru sa virusima uništavati patogena tela.
2. Svetska globalna mreža
Imenica koja se češće koristi za ovaj izum je – veb (web). Izumitelji su Englez ser Tim Berners Li i Belgijanac Robert Kaj, naučnici Cerna. Mnogi veb pogrešno doživljavaju kao sinonim za internet. Veb je, u stvari, samo jedna od usluga virtuelnog sveta interneta.
3. Avion
Vilbur Rajt i njegov četiri godine mlađi brat Orvit zaslužni su što se tmurnog decembarskog dana 1903. ostvario vekovni, ikarovski san čoveka – da se poput ptice vine nebu pod oblake. Braća su priznata kao prvi konstruktori modernih aviona i piloti prvog leta na motornoj letelici.
4. Tranzistor
U laboratoriji Aleksandra Bela – trojac: Vilijam Šokli, Džon Bardin i Valter Bretejn, u godinama posle Drugog svetskog rata, intenzivno su radili na poluprovodnicima i tranzistorskom efektu. Za pronalazak bipolarnog tranzistora i poluprovodnika 1956. nagrađeni su Nobelovom nagradom.
5. Sijalica
Pre Tomasa Edisona na desetine naučnika je radilo na pronalasku predmeta koji će emitovati svetlost. Početkom 19. veka Hamfri Dejv je proizveo prvo svetlo od usijanog tela tako što je zagrevao komad platine. Pronalazak sijalice pripisuje se Edisonu koji je otkupio i pospešio patent istraživača Henrija Vudvorda i Metjua Evansa.
6. Antibiotik
Tek u 20. veku čovečanstvo je dobilo priliku da bolje zaštiti svoje zdravlje. Zahvaljujući istraživanjima Francuza Ernesta Dišena, doktora sa Kostarike Pikada Tvajta, Škota Aleksandra Fleminga koji je 1928. pronašao penicilin, i naposletku Australijanca Hauarda Florija, čovečanstvo je počelo da se leči – antibioticima.
7. Morzeova azbuka
Iako je studirao hemiju i filozofiju, Semjuel Finli Briz Morze mesto u svetu veličanstvenih naučnika izborio je pronalaskom telegrafske metode prenosa poruka na daljinu. Njom je svako slovo zamenjeno kratkim, dugim ili kombinovanim zvučnim signalom.
8. Papir
Izumitelji papira su živeli kao podanici na dvoru dinastije Vu u periodu od 140. do 80. godine pre naše ere. Prva receptura se bazirala na bambusu i tkaninama rastopljenim u vodi. Tajna pravljenja papira je dugo čuvana. Preko Bliskog istoka papir je prvo stigao do Turske, a kasnije, tokom 13. veka, i do centra Evrope.
9. Kompas
Ovo je izum čiji su koreni takođe sa Dalekog istoka. Procenjuje se da je nastao tokom vladavine dinastije Han koja je četiri veka vladala tim prostorom, i po moći i, što je važnije, istorijskoj zaostavštini, bila jedna od najuticajnijih.
10. Točak
Izum najbliži rešenju za zadovoljenje večne ljudske želje da kreira perpetuum mobile. Prema tvrdnjama naučnika, točak (p)okreće civilizaciju još od petog milenijuma pre naše ere i smatra se da mu je prvi zadatak bio da pokrene grnčarska kola.
