Najveće obmane javnosti u 20. veku
Istorija se kroji na osnovu priča, ali se čini da su neki prevaranti po svaku cenu hteli da postanu deo nje. Ipak, svet ih je zapamtio tek kao ljude koji su hteli da obmanu javnost i ništa više. Ovo su neke od najvećih prevara od 1900. do 1929. godine.
Vorčesterska avionska prevara
Decembra 1909. godine novine u SAD objavile su da je Valas Tilingast, potpredsednik fabrike u Masačusetsu i pilot, napravio najmoderniju letelicu do tada, koja dostiže brzinu od 195 kilometara na čas i može da ponese tri putnika. Do tada, najveće dostignuće postigla su braća Rajt 1903. godine i Lui Blero koji je preletio Lamanš 1909. godine.
Novinari su želeli da vide jedinstveni jednokrilac, ali Tilingast je odbio da otkrije bilo kakve dokaze ili detalje leta, pravdajući se da se plaši da će mu neko ukrasti ideju. Pristao je u februaru 1910. godine, ali februar je došao i prošao, a letelicu niko nikad nije video. Iako nikada nije priznao prevaru, direktor Aerokluba Nove Engleske čitav poduhvat nazvao je fijaskom i istakao da Tilinghast nikad nije seo u avion, a kamoli leteo njime.
Kapetan od Kepenika
U oktobru 1906. godine nezaposleni nemački obućar Vilhem Foit napravio je istorijsku prevaru. Obukao je vojničku kapetansku uniformu koju je kupio u prodavnici polovne robe, izašao na ulicu i preprečio put grupi vojnika.
Zaustavio ih je i odmarširao sa njima do gradske skupštine Kepenika, predgrađa Berlina. Tamo je uhapsio gradonačelnika i blagajnika i optužio ih za prevaru. Takođe, ukrao je i 4.000 maraka pre nego što je nestao. Devet dana kasnije Foit je uhapšen i osuđen na četvorogodišnju kaznu zatvora. Pušten je posle samo dve godine, kada ga je nemački car Vilhelm pomilovao.
Dredont prevara
U februaru 1910. godine princ od Abinisije i njegova supruga ukrcali su se na Dredont, najmoderniji borbeni brod britanske mornarice. Kapetan je uspeo da održi osoblje na visini zadatka i princ je bio počastvovan ukazanim poštovanjem. Princ je ispraćen uz zvuke britanske himne. Sledećeg dana kapetan je saznao da princ uopšte nije posetio brod. Čitava svita bila je, u stvari, banda prevaranata iz više srednje klase. Izgradnici su bili budući članovi Blumsberi grupe umetnika i pisaca, među kojima se našla i Virdžinija Vulf.
Slučaj "Krastača"
Austrijski naučnik Pol Kamerer smatrao je da osoba koja ima nasledni fizički nedostatak može imati dramatične posledice na evoluciju. Da bi to dokazao, sproveo je eksperiment. Većina žaba krastača ima grudvice na nogama koje im pomažu da se lakše zadrže na mokrim površinama.
Kamerer je naveo da ih jedna vrsta nema, jer živi samo na kopnu. Verovao je da bi joj se te izrasline pojavile ako bi se parila sa žabama koje žive u vodi. Nakon ogleda, objavio je da se to i desilo i da su se krastačama pojavile izrasline.
Međutim, kustos Američkog prirodnjačkog muzeja G.K. Nobl otkrio je da je nova generacija krastača ipak nema crne fleke i da je Kamerer samo ubrizgao mastilo u kožu žabe. Proglašen je prevarantom, a naveo je da je nevin i da su mu laboratorijski tehničari smestili. Izvršio je samoubistvo.
"Suzdržana Sju"
Pozorište "Hamerstajn Viktorija" na Brodveju reklamiralo je ženu pod imenom "suzdržana Sju", koja se pojavljivala na sceni u pauzama predstava. Reklamni izazov pozivao je okupljene da nasmeju Sju i povedu je kući, a kao nagradu će dobiti 1.000 dolara.
Ljudi su dolazili sa svih strana Amerike da bi pokušali da je nasmeu, ali niko nije uspeo. Sledeće sezone reklama je sklonjena. Tada i nikada više oglašivači su priznali prevaru. "Suzdržana Sju" patila je od facijalne paralize, a cilj nameštaljke bio je da ljudi smišljaju zanimljivije šale koje bi posle bile iskorištene za predstave.
Panika na radiju BBC
Kada je BBC izdao saopštenje o uličnim neredima 16. januara 1926. godine, niko nije sumnjao u verodostojnost obaveštenja. Nezadovoljna masa nezaposlenih razbijala je i rušila po ulicama Londona, ostavljajući haos iza sebe. Nacionalna galerija bila je opljačkana, hotel "Savoj" uništen, Big Ben oštećen, a ministar saobraćaja visio je sa bandere. Ovo je bila revolucija uživo, koja je prenošena na radiju, dok su se u pozadini iza voditelja mogli čuti povici i eksplozija. Ljudi su počeli da paniče, napuštali su svoje domove i zvali vlasti. Međutim, ovo je u stvari bila samo šala novinara, s obzirom na to da niko nije obraćao previše pažnje na to šta se dešava na ulicama.
Čudesno nasleđe Frensisa Dusa
Dus je umro 1834. godine ostavljajući zavidnu kolekciju dela za sobom. U svom testamentu zahtevao je da kutiju sa nezavršenim rukopisima i nekoliko retkih tekstova doniraju muzeju, pod jednim uslovom - da ostanu zapečaćeni 66 godina posle njegove smrti.
Poverenici muzeja čekali su sve te godine i kutiju su otvorili tek 1900, očekujući dragocene raritete. Nikome nije bilo bitno zašto je Dus insistirao na tolikom čekanju. Osim nekoliko skica i pocepanih knjiga, nije bilo ničeg od kulturne važnosti. Kutija je prebačena u Bodlein biblioteku na Univerzitetu Oksford 1930. godine. Skoro sto godina nakon njegove smrti Dus se i dalje poigravao sa javnošću.
Kolevka dubina
Džoan Lovel imala je detinjstvo kakvo se samo poželeti može, pošto je od prve do 17. godine živela u inostranstvu i krstarila morima s ocem. Njen život bio je prepun avantura: jednom je harpunom uhvatila kita, često je igrala poker u skidanje sa posadom broda, a preplivavala je i do obala Australije, noseći tri mačeta na svojim leđima.
Sve avanture zabeležene su u njenoj autobiografiji "Kolevka dubina", za koju je dobila 50.000 dolara. Međutim, ispostavilo se da je, u stvari, odrasla na Berkliju, u Kaliforniji, i nekoliko puta je bila na moru, ali samo na kratkim odmorima.
Lovelova je uvek tvrdila da je knjiga 80 odsto originalna, a da je dozvolila sebi umetničku slobodu, jer bi u suprotnom knjiga bila dosadna.
