Titanik je potopljen, nije potonuo?!
Ako ste mislili da ste sve moguće i nemoguće teorije zavere već čuli, ako vam ni naša mini-serija tekstova posvećena najluđim idejama iz ove branše nije bila dovoljna, predstavljamo vam još jednu bizarnu hipotezu u čijem je fokusu najčuvenije potonuće jednog broda u istoriji – Titanika.
U samom srcu ove teorije zavere nalazi se osnivanje Federalnih rezervi, američke centralne banke, čije je postovanje – navodno – direktno i usko povezano sa najčuvenijom pomorskom katastrofom.
Upravo to je pitanje polazna tačka ove teorije zavere: u poslednjih 400 godina zabeleženo je oko 65.000 pomorskih katastrofa, a samo ova ima preko 500 TV i filmskih ekranizacija i desetine hiljada knjiga.
O čemu se, zapravo, radi?
Među putnicima na brodu bila su tri najmoćnija čoveka u Americi, patriote kako kažu pobornici ove hipoteze, koji su smetali međunarodnim bankarima: Isidor Štraus, vlasnik lanca robnih kuća “Mejsis”, zatim Bendžamin Gugenhajm, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra i veliki mecena, i konačno Džon Džejkob Astor IV, najbogatiji čovek sveta svog vremena, investitor, građevinar, izumitelj, pisac i bivši poručnik američke vojske.
Ova tri moćnika bila su, navodno, trn u oku američkog bankarskog kartela zbog svog protivljenja formiranju Federalnih rezervi.
- Ukratko priča je sledeća. Vodeći bankari tog vremena (danas su to njihovi unuci) Rotšild, Rokfeler i Dž. P. Morgan imali su plan da osnuju Federalne rezerve koje bi bile u njihovom privatnom vlasnišvu sa ovlašćenjima savezne vlade, i preko koje bi štampali novac bez pokrića i time zaduživali američku vladu kod samih sebe, čime bi je držali u šaci. U engleskoj i njenim kolonijama su to radili još od 17. veka.
Pošto su likvidirali pomenutu trojku, sve su kasnije i realizovali a do dana današnjeg se ništa nije promenilo. I tekuća svetska ekonomska i finansijska kriza rezultat je upravo štampanja novca bez pokrića – tvrde pobornici ove teorije zavere.
Od tada pa do 2000. godine, kaže se dalje, američki dolar i britanska funta izgubili su 98 odsto svoje vrednosti zbog inflacije. 99 odsto američke valute je špekulativno.
Teorija zavere nije propustila da pomene ni jezuite, iz čijih redova dolazi aktuelni papa Franja. Navodno, jedini fotograf sa Titanika bio je irski pripadnik ovog rimokatoličkog reda Frensis Brauni, a i kapetan broda Edvard Smit je takođe bio njihov član – zvanično, potonuo je sa svojim brodom, ali nema dokaza da se to i desilo.
Činjenica da je Titanik bio u vlasništvu Dž. P. Morgana, koji je u poslednjem trenutku otkazao svoje putovanje ovim brodom, samo podgreva sumnje.
Da li je ovo istina ne zna se, iako je malo verovatno. Ali poznato je da je Titanik završio na dnu mora 15. aprila 1912. godine, a da su Federalne rezerve osnovane 23. decembra naredne godine.
Ove godine slave 100 godina. Jubilej u znaku činjenice da američka vlada svake godine isplati oko 450 milijardi dolara svojoj centralnoj banci na ime duga.